Brajuško Brajušković, dugogodišnji funkcioner crnogorskog Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), svedočio je danas pred Anketnim odborom, iznoseći ozbiljne optužbe vezane za nasilje i korupciju unutar policijskih struktura u Crnoj Gori. On je istakao da su pojedinci iz redakcije podgoričkog lista „Dan“ obaveštavali Marka Kalezića i Đurovića Slavka o kretanju Duška Jovanovića, što ukazuje na moguće zavere unutar medija i policije.
Brajušković je naglasio da je Duško Jovanović bio svesan opasnosti, ali se nije bojao. On se suočava sa „torturama“ koje proističu iz delovanja sudskog sistema, za koje smatra da je pod direktnom kontrolom Vesne Medenice i Veselina Veljovića. „Imam imena trojice njih koja ću saopštiti ako me pozove tužilac za kog mislim da je pravedan“, rekao je Brajušković, naglašavajući ozbiljnost situacije.
Odgovarajući na pitanja poslanika GP URA, Filipa Adžića, Brajušković je rekao da je pokušavao da se sastane sa Adžićem dok je bio na čelu MUP-a, ali da to nikada nije ostvareno. On je odbacio sve optužbe o povezanosti sa zemunskim klanom i napadima na novinare, govoreći o „surovoj istini“ tog vremena. „Oni koji su tada vozili BMV i džipove, to nisu mogli zaraditi od plate, jer smo imali istu platu“, rekao je.
Brajušković je nazvao Veljovića „alfom i omegom svega zlog u Crnoj Gori“, tvrdeći da mu je Veljović dao 2.000 maraka kako bi ih prenio Đuroviću i Kaleziću za prebijanje Jovanovića. „Veljović je društveno zlo i on treba da se isključi iz sistema“, dodao je. Ove tvrdnje ukazuju na duboku korupciju unutar policijskih struktura i povezanost između različitih aktera.
Adžić je reagovao na Brajuškovićeve izjave, rekavši da nikada nije sumnjao u postojanje „crnih trojki“. On je naveo da je i sam bio svedok nasilja kada su novinari iz redakcije „Vijesti“ 2015. godine bili primorani da beže zbog pretnji, dok su njegove kolege pretučene 2017. godine na Cetinju. Brajušković je izrazio saosećanje prema Adžiću, naglašavajući da je on prošao tek deo onoga što je on lično preživeo.
U svojoj izjavi, Brajušković je potvrdio da je bio pod pritiskom Veljovića i Perovića, koji su mu davali naloge da prati Jovanovića i Sekulića. Takođe je naglasio da su Đurović i Kalezić imali zadatak da prebiju Jovanovića. Ove informacije ukazuju na sistematsko nasilje i pritiske unutar policije, kao i na stvaranje „crnih trojki“.
Nakon što je poslanik Milan Knežević pročitao Brajuškovićev iskaz, on je izjavio da nikada nije video Radovana Aleksića, ali da je čuo da ga je Predrag Šuković ohrabrio da govori. Brajušković je rekao da je bio svestan u šta ulazi i nikada nije ušao u stan gde je Jovanović živeo, što ukazuje na njegovu nameru da se distancira od događaja koji su se odigrali. Takođe je negirao da je ikada bio u stanju da potvrdi priče o ubistvima i nasilju, naglašavajući da su mnoge priče bile „rekli su – rekli su“.
Poslanik Demokratske Crne Gore, Momčilo Leković, postavio je pitanje ko je bio iznad Veljovića, kao i o mogućim vezama između „crnih trojki“ i prebijanja Saše Pejanovića. Brajušković je odgovorio da zna za slučaj jednog policajca koji je tražio azil zbog pretnji, kao i za još jednog koji je poludeo.
Sve u svemu, Brajuškovićeve tvrdnje osvetljavaju mračnu stranu crnogorskog pravosudnog i policijskog sistema, ukazujući na sistemsku korupciju, nasilje i zloupotrebu moći. Ovaj slučaj može biti ključan za razumevanje trenutnih problema unutar društva i pravosudnog sistema Crne Gore.
