Ako vam se čini da se proizvodi koje redovno kupujete brže potroše, dok cena i veličina pakovanja ostaju isti – niste jedini. Ova pojava, koja se naziva šrinkflacija, postaje sve prisutnija u svakodnevnom životu potrošača. Šrinkflacija se odnosi na suptilno smanjenje količine proizvoda u pakovanju, dok cena ostaje nepromenjena ili čak raste.
Jedan od najnovijih primera ove prakse došao je iz Hamburškog centra za potrošače, koji je nedavno proglasio jednu poznatu alpsku mlečnu čokoladu „prevarom godine“. Proizvođač je smanjio dimenzije pakovanja, čokoladu stanjio za jedan milimetar, dok je cena povećana za čak 48 procenata – sa 1,49 na 1,99 evra. Dok se cena lako pamti, gramaža često prolazi neprimećeno.
Ekonomista Nenad Bumbić ističe da je šrinkflacija rezultat ukidanja standardnih pakovanja u Evropskoj uniji, što se kasnije odrazilo i na našu zemlju. Prema njegovim rečima, ranije su postojala pravila o minimalnim količinama proizvoda, kao što je čokolada od 100 grama. Danas, međutim, primetno je smanjenje sadržaja u paketima, dok cene beleže rast.
Bumbić kao primer navodi čips koji je pre 20 godina imao drugačije pakovanje u odnosu na današnje, kao i jogurt koji se nekada kupovao na litar, a sada na kilogram, iako je tečnost. Ova pojava se objašnjava ekonomskim pritiscima inflacije, gde proizvođači zadržavaju cene, ali smanjuju količinu proizvoda.
Ekonomista Vladimir Vasić takođe ukazuje na to da potrošači često ne primećuju promene u gramima ili mililitrima, čak i kada su jasno naznačene na pakovanju. Ljudi su skloniji da reaguju na povećanje cene nego na smanjenje sadržaja, što može biti opasno za svest o vrednosti koju dobijaju za svoj novac.
S obzirom na rastuće troškove energenata, transporta i sirovina, proizvođači su primorani da prebacuju teret povećanih troškova na potrošače. U ovoj situaciji, svako se suočava sa svojim problemima, ali na kraju su kupci ti koji plaćaju račun.
Pored smanjenja količine, postoji i pojava škinflacije, koja se odnosi na smanjenje kvaliteta proizvoda. Ova razlika često se ne primećuje odmah, ali s vremenom potrošači primete da proizvod više nije isti kao pre. Bumbić napominje da pad kvaliteta proizvoda može biti očigledan i da često pada ispod zakonskih normi.
Dok država proverava zdravstvenu ispravnost proizvoda, smanjenje kvaliteta često ostaje van provere. To znači da potrošači danas plaćaju dvostruko – jednom kroz manje količine, a drugi put kroz slabiji kvalitet proizvoda.
Sve ovo ukazuje na to da je šrinkflacija ozbiljan problem koji zahteva pažnju i svest potrošača. S obzirom na to da se tržište menja, važno je da potrošači budu obavešteni o ovim praksama kako bi mogli doneti informisane odluke prilikom kupovine. U svetu gde se cene povećavaju, a kvaliteta smanjuje, znanje o tome šta kupujemo može nam pomoći da zaštitimo svoje interese i novac.
Na kraju, važno je postaviti pitanje: koliko smo spremni da platimo za proizvode koji su manje kvalitetni ili manje količine? Ova pitanja su ključna za razumevanje ekonomskih trendova i njihovog uticaja na svakodnevni život potrošača. U borbi protiv šrinkflacije, svaka informacija i svest o tome šta kupujemo može biti od velike pomoći.
