U jeku sve veće potražnje za zdravim i izbalansiranim ishranim, pistaći postaju sve popularniji u Srbiji, kao i u svetu. Ova omiljena grickalica, koja važi za jedan od skupljih orašastih plodova, može se gajiti i kod nas. Dejan Jakovljević iz Selišta, koji se tradicionalno bavi proizvodnjom sadnog materijala, odlučio je pre pet godina da se posveti uzgoju pistaća i prodaji sadnica. On ističe da su sadnice koje se gaje u Srbiji otporne na zimske uslove i ne zahtevaju posebne tretmane.
Jakovljević se trenutno ponosi sa 50 stabala pistaća starih četiri godine. Njegova matična stabla su strogo orezuju kako bi se povećao broj pupoljaka za okalemljavanje. Ove godine zasadio je još 200 sadnica koje će uskoro početi da rađaju plodove. Interesantno je da se pistaći u Iranu nazivaju „smešeći orah“, dok ih u Kini zovu „srećni orah“. Ovi orašasti plodovi su praistorijska grickalica koja se konzumira više od 9000 godina.
Prema Jakovljevićevim rečima, u gajenju pistaća u našim klimatskim uslovima ne postoje značajni problemi. Pistaći su otporni na različite temperature i ne zahtevaju previše zaštite, osim protiv crne pegavosti tokom leta. Imaju jedinstven vretenasti koren koji brzo dopire do dubljih slojeva zemlje, što im omogućava da opstanu bez čestog zalivanja.
Sadnja pistaća je preporučena u jesen kako bi se biljke lakše adaptirale i akumulirale vlagu tokom zime. Stabla počinju da rađaju plodove nakon tri do četiri godine, ali se ne može očekivati visok prinos u tim ranim godinama. Prinosi se povećavaju s godinama, a Jakovljević ističe da se može očekivati između 15 kilograma plodova po stablu u desetoj godini.
Postojbina pistaća je Iran, gde su se ovi orašasti plodovi gajili zbog specifičnih klimatskih uslova. Pistaći su izuzetno otporni na temperature od -25 do +50 stepeni Celzijusa i mogu rasti na različitim tipovima zemljišta, pod uslovom da je zemljište dobro drenirano. Stabla pistaća obično dostižu visinu od oko 6 metara i sade se na razmaku od četiri do šest metara.
Jakovljević proizvodi nekoliko sorti pistaća, uključujući Aeginu, Kerman i Peters. Aegina je grčka sorta koja se najčešće gaji na primorju, dok je Kerman iranska sorta koja je otporna na kontinentalnu klimu. Peters je muška sorta koja ne daje plodove, ali je ključna za oprašivanje.
U Srbiji, trenutna potražnja za sadnicama pistaća nije visoka, a uglavnom se kupuju za dvorišta i manje površine. Cena sadnica se kreće između 15 i 20 evra, u zavisnosti od klase. Jakovljević napominje da, iako interesovanje za veće zasade nije izraženo, potražnja za egzotičnim biljkama raste.
U zaključku, pistaći predstavljaju potencijalno isplativu voćnu vrstu za gajenje u Srbiji, s obzirom na sve veće interesovanje za zdravu ishranu. Sa pravilnim pristupom i negom, ovaj orašasti plod može postati važan deo domaće proizvodnje, a Jakovljević se nada da će u budućnosti više ljudi prepoznati vrednost uzgoja pistaća.
