Srećko Stefanović (22), Saša Stanković (22) i Dalibor Petrović (24) danas su proglašeni krivima za teško ubistvo Stanimira Brajkovića (74) u Višem sudu u Beogradu. Ubistvo se dogodilo u zatvoru Padinska Skela početkom februara 2024. godine, kada su optuženi na brutalni način zlostavljali Brajkovića, što je na kraju dovelo do njegovog smrti. Ovom presudom, Stefanović je osuđen na 19 godina zatvora, dok su Stanković i Petrović dobili po 18 godina.
Tokom suđenja, sud je utvrdio da su optuženi, zajedno sa Brajkovićem u ćeliji, danima izvršavali nasilje nad njim. Sudija Dragan Martinović je istakao da su prebijali Brajkovića i zlostavljali ga na najsurovije načine, što je rezultiralo njegovim smrtnim ishodom 4. februara. Preminuo je zbog povreda koje su uključivale prelom grudnog koša, 17 rebara, kao i povrede glave, ruku, nogu i trupa. Veštačenje je pokazalo da su povrede bile izuzetno ozbiljne i da su zahtevale veliku silu, poput onih koje se viđaju u saobraćajnim nesrećama.
Izvedeni su i svedoci iz zatvora, uključujući Nikolu Lukića, koji je potvrdio da je Brajković poslednjeg dana bio predmet brutalnog nasilja. Uočeno je da je 31. januara normalno hodao, ali da je već 1. februara bio nesposoban za kretanje. Sudija je naglasio da su optuženi delovali s umišljajem i namerom da oduzmu život Brajkoviću, a da nisu imali nikakav povod za to, osim obesti i bahatosti.
U toku suđenja, utvrđeno je da su optuženi pretili Brajkoviću, što ga je sprečilo da ih prijavi. Oštećeni je bio pod stalnim strahom za svoj život, kao i za sigurnost svoje porodice. Sudija Martinović je ukazao na nedostatak empatije i ljudskosti među optuženima, koji su tokom suđenja pokazivali ravnodušnost prema brajkoviću i njegovoj sudbini.
Prilikom izricanja kazne, sud je razmotrio sve olakšavajuće i otežavajuće okolnosti. Iako su okrivljeni mladi, njihova prošlost sadrži brojne krivične i prekršajne osude. Stefanović ima tri krivične osude i 38 prekršajnih, Stanković jednu krivičnu i osam prekršajnih, dok Petrović ima 12 prekršajnih kazni. Tužilac Milana Boričić je u završnoj reči zatražila najstrožu kaznu, naglašavajući brutalnost zločina i nedostatak svake opravdanosti za postupanje optuženih.
Odbrana okrivljenih pokušala je da dokaže da nije postojalo zlostavljanje i da optuženi nisu imali nameru da ubiju Brajkovića, tražeći da budu oslobođeni. Svi optuženi su tokom završne reči izjavili da nisu krivi i izrazili žaljenje zbog smrti Brajkovića, tražeći da budu oslobođeni kazne.
Jedan od optuženih, Saša Stanković, svedočio je o teškim uslovima u zatvoru, gde je doživeo nasilje od strane drugih zatvorenika. Ispričao je da su ga naterali da sebi poseče vrat, a njegovo stanje se pogoršalo zbog stalnog nasilja i stresa. Njegovo svedočenje dodatno je pojačalo sliku o brutalnosti situacije u kojoj su se našli.
Ova presuda je izazvala veliku pažnju javnosti, s obzirom na brutalnost zločina i okolnosti pod kojima se dogodio. Zločin u zatvoru, o kojem se često ne govori, otvorio je pitanja o bezbednosti zatvorenika i ljudskim pravima u zatvorskom sistemu. Takođe, ukazuje na potrebu za reformama u tretmanu zatvorenika i prevenciji nasilja unutar zatvora. Javnost očekuje da će ovakvi slučajevi podstaći širu diskusiju o stanju pravde i ljudskih prava u Srbiji.
