Vuk Bajrušević, poznat kao prva žrtva otmice zloglasnog „zemunskog klana“ iz 2000. godine, ponovo je u centru pažnje nakon što je danas ranjen u kafiću na Vračaru, čiji je vlasnik. Prema izveštajima, ranjen je sa dva hica u noge i trenutno se nalazi na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u stabilnom stanju. Ovaj incident ponovo osvetljava njegovu mučnu prošlost kada je pre dve i po decenije bio žrtva jedne od najpoznatijih otmica u Srbiji.
Bajrušević je otet 6. novembra 2000. godine ispred zgrade u Ulici Žarka Vukovića Pucara, gde je bio u poseti svojoj majci. Maskirani otmičari su mu prišli, oblepili mu oči i uši selotejpom, i prema kasnijim izjavama, držali su ga vezanog na tri različite lokacije. Otmica je bila deo šireg plana zloglasnog klana, koji je tražio neverovatnih pet miliona nemačkih maraka za njegovo puštanje, zahtevajući od njegove sestre Bojane da prikupi taj iznos.
Bojana Bajrušević, sestra Vuka, svedočila je o strašnom pritisku kojem je bila izložena tokom pregovora. Nakon što je uspela da skupi „samo“ milion i po maraka, otmičari su joj zapretili bacanjem bombe u dvorište i pretnjama da će oteti njeno dete. Njen hrabri revolt doveo je do brzog rešenja; nakon što je presekla pregovore i pristala na manji iznos, otkup je predat, a Vuk je pušten. Novac je skupljen prodajom kuće na Senjaku, tri automobila i pozajmicama.
Tokom 20 dana zatočeništva, Bajrušević je pretrpeo ozbiljne fizičke i psihičke traume, smršao je 14 kilograma i bio izložen grubom tretmanu. Kako je svedočio, bio je podvrgnut „dobrim batinama“ zbog problema oko isplate otkupnine.
Prema presudi Specijalnog suda, u otmici su učestvovali Dušan Krsmanović, Milan Jurišić, Miloš Simović, Aleksandar Simović i Vladimir Milisavljević. Utvrđeno je da su otmicu naredili i vodili vođe klana Dušan Spasojević Šiptar i Milorad Ulemek Legija, koji je kasnije osuđen na maksimalnu kaznu za ovaj zločin. Svedok-saradnik Miladin Suvajdžić otkrio je da je Legija dao zeleno svetlo za otmicu, uz reči: „Može, ima para.“
Ova nedavna pucnjava na Vuka Bajruševića ponovno je otvorila rane iz prošlosti, vraćajući pažnju javnosti na mračno doba organizovanog kriminala i otmica u Srbiji. Događaji iz 2000. godine, kada je Bajrušević bio prva javna meta najopasnijeg klana, ostavili su dubok trag u društvu i pravosudnom sistemu.
Otmica Vuka Bajruševića bila je deo šireg fenomena organizovanog kriminala koji je u to vreme cvetao u Srbiji. Mnogi su smatrali da su otmice, kao i slični zločini, način na koji je klan pokušavao da pokaže svoju moć i vezu sa političkim i društvenim strukturama. Ove aktivnosti su rezultirale strahom i nesigurnošću među građanima, a brojne žrtve su bile prisiljene da se suoče s posljedicama.
U godinama koje su usledile, mnoge od tih situacija su dovele do promena u zakonodavstvu i borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji. Policija je počela da preduzima ozbiljnije mere kako bi se obračunala sa sličnim grupama, ali i dalje ostaje pitanje koliko su ove mere bile efikasne u dugoročnom smislu.
S obzirom na Bajruševićevu prošlost, njegov trenutni incident može se smatrati podsetnikom na to koliko je važno da se društvo suoči s nasleđem nasilja i straha koje je organizovani kriminal ostavio. Događaji poput ovog ukazuju na potrebu za jačim pravosudnim sistemom i većom podrškom žrtvama nasilja i kriminala.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se odgovorni nositi s ovim incidentom i da li će se preduzeti dodatne mere za zaštitu onih koji su pretrpeli slične traume. Vuk Bajrušević, kao osoba koja je preživela jednu od najstrašnijih epizoda u nedavnoj srpskoj istoriji, ostaje simbol borbe protiv organizovanog kriminala i podsećanje na to koliko je važno raditi na prevenciji i pravdi u društvu.
