Mesecima zvanična Crna Gora čeka mišljenje Evropske komisije o predloženom zakonu o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB). Ovaj zakon je predmet političkih i tehničkih razgovora između predstavnika Ministarstva pravde i ANB-a sa institucijama EU, ali do sada nije stiglo zvanično mišljenje. U Vladi se nadaju da će pozitivno mišljenje biti dostupno do 2. februara, kada je zakazana vanredna sednica Skupštine Crne Gore.
Prošle godine, tim premijera Milojka Spajića se suočio s ozbiljnim kritikama međunarodnih partnera, što je dovelo do povlačenja predloga izmena zakona o ANB-u i zakona o unutrašnjim poslovima. Ove izmene su ključne za sprovođenje personalnih promena unutar agencije, a prema članu 69 predloženih izmena, službeniku ANB-a može prestati radni odnos zbog utvrđivanja bezbednosnih smetnji.
Ove izmene bi omogućile direktoru ANB-a Ivici Janoviću diskreciono pravo da penzioniše službenike. Ovakva situacija je izazvala zabrinutost među zaposlenima, posebno onima koji se bave suprotstavljanjem organizovanom kriminalu, jer strahuju od mogućeg političkog progona. Specijalna izvestiteljka EU, Ana Brijan Nugreres, upozorila je da čl. 13, 15. i 18. predloženog zakona daju preširoka ovlašćenja direktoru ANB-a, što može dovesti do povreda prava na privatnost i drugih ljudskih prava zagarantovanih međunarodnim pravom.
Boris Bogdanović je podsetio na događaje iz 2020. godine, kada su na dan izbora zatekli ljude pod punom ratnom opremom u podrumima ANB-a, rekavši da se ti ljudi nisu borili za državu, već za režim. Ova situacija je dodatno pojačala sumnje u namere ANB-a i njegovu ulogu u zaštiti građana.
Opozicija je izrazila snažan otpor prema ponovnom razmatranju ovog zakona, insistirajući da se ne može usvojiti bez mišljenja Evropske komisije. Odbacuju tvrdnje vlasti da je zakon potreban za nacionalnu bezbednost, smatrajući da bi mogao dovesti do ozbiljnih povreda prava građana na privatnost. Opozicione stranke, uključujući DPS, upozoravaju da bi preširoka ovlašćenja mogla ANB pretvoriti u „državu u državi“, što nije u skladu sa evropskim standardima.
Oni takođe ukazuju na nezakonite radnje ANB-a iz prošlosti. Bogdanović je naveo da su zatekli ANB koji je spaljivao sopstvene dokumente kako bi prikrio nezakonito praćenje i prisluškivanje građana. Prema njegovim rečima, pronađeno je više od 7.000 stranica transkripata nezakonitih prisluškivanja, koja su obuhvatala političare, novinare, sveštenike, predstavnike civilnog sektora i obične građane.
Situacija sa ANB-om i predloženim zakonom stvara napetu atmosferu u Crnoj Gori, gde se pitanje nacionalne bezbednosti često koristi kao izgovor za kršenje ljudskih prava. Opozicija insistira na potrebi za zakonodavstvom koje štiti građanske slobode i sprečava zloupotrebe vlasti. U tom smislu, oni pozivaju na transparentnost i odgovornost institucija, ističući da je u interesu svih građana da se zakonodavni proces odvija u skladu sa evropskim standardima.
Na kraju, čini se da je predloženi zakon o ANB-u ključna tačka sukoba između vlasti i opozicije u Crnoj Gori. Kako se situacija razvija, izvesno je da će se međunarodni pritisak na Crnu Goru povećati, a istovremeno će se nastaviti dijalog o važnim pitanjima vezanim za ljudska prava i nacionalnu bezbednost. U tom kontekstu, budućnost ANB-a i uloga ovog zakona u njemu ostaju otvorena pitanja koja zahtevaju pažnju i odgovornost svih aktera u procesu donošenja odluka.
