Šešelj je nedavno podelio svoja sećanja na oca i detinjstvo, ističući kako su ustaše 1943. godine uhapsile njegovog oca i sproveli ga u radni logor u Sremu. Njegov otac je, prema njegovim rečima, uspeo da pobegne iz tog logora i priključi se partizanima, jer je, kako je rekao, u to vreme u logoru bilo mnogo manje četnika. Međutim, kasnije u životu, otac je postao ogorčen antikomunista, s obzirom na to da je bio svedok brojnih zločina koje su počinili partizani posle rata.
Šešelj se osvrnuo i na svoj odnos sa sestrom Dragicom, za koju je rekao da je bila mnogo bolja od njega, iako je on često bio nevaljao. Ovaj detalj iz njegovog života pokazuje da je, uprkos svom javnom imidžu, imao i emotivnu stranu i sećanja koja ga vežu za porodicu.
Kao lider Srpske radikalne stranke (SRS), Šešelj je takođe podelio anegdotu iz osnovne škole kada je dobio šamar od nastavnika istorije jer je šapnuo drugarici za vreme časa. Ove priče daju uvid u njegov karakter, kao i na to kako je njegovo detinjstvo oblikovalo njegov kasniji život i političke stavove.
U kontekstu njegovih političkih stavova, Šešelj je poznat po svojim radikalnim izjavama i stavovima. Njegovo političko delovanje često je bilo obeleženo kontroverzama i sukobima, kako sa protivnicima, tako i unutar same srpske političke scene. Osnovao je SRS 1991. godine, a stranka je postala prepoznatljiva po svojoj nacionalističkoj retorici i protivljenju bilo kakvim oblicima saradnje sa zapadnim zemljama.
Tokom devedesetih godina prošlog veka, Šešelj je bio aktivni učesnik u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije. Njegova stranka je često bila povezivana sa ratnim zločinima, a on je lično bio optužen za podsticanje mržnje i nasilja. Međutim, Šešelj se nikada nije povukao iz političkog života, iako je bio u pritvoru u Hagu zbog optužbi za ratne zločine.
Njegov život i karijera su praćeni brojnim kontroverzama, ali on se i dalje smatra značajnim političkim akterom u Srbiji. Njegovi pristalice ga vide kao borca za srpske interese, dok ga protivnici smatraju simbolom ekstremizma. U svakom slučaju, Šešelj ostaje figura koja izaziva strastvene reakcije, kako među simpatizerima, tako i među kritičarima.
U poslednje vreme, Šešelj je često komentarisao trenutnu političku situaciju u Srbiji, uključujući odnose sa susednim zemljama i Evropskom unijom. Njegovi stavovi o tim pitanjima su često u skladu sa nacionalističkim idejama koje su ga pratile tokom čitave karijere.
Iako je prošlo mnogo godina od njegovih najistaknutijih političkih trenutaka, Šešelj i dalje ostaje aktivan u javnom životu. Njegova sposobnost da privuče pažnju medija i javnosti pokazuje da je on i dalje relevantan u političkom životu Srbije. Njegova priča o ocu, sestri i detinjstvu može se posmatrati kao deo šireg narativa o identitetu i nacionalnoj svesti, koji je i dalje važan deo srpske politike.
Kako se Srbija suočava sa brojnim izazovima, uključujući ekonomsku krizu, migracije i odnose sa EU, Šešelj i dalje predstavlja glas koji se protivi mnogim modernim pristupima i rešenjima. Njegova sposobnost da artikuliše osećanja i stavove velikog dela populacije čini ga važnim akterom, čak i u vreme kada se politički pejzaž menja.
U zaključku, Šešelj je kompleksna ličnost koja, kroz svoja sećanja i anegdote, otkriva delove svoje lične istorije i načina na koji su ti faktori oblikovali njegovo političko delovanje. Njegova priča je deo šireg narativa o Srbiji, njenoj prošlosti i budućnosti.
