Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je presudu koja je preinačila prethodnu odluku o kazni Branku Tuniću, pripadniku hrvatskih oružanih formacija poznatih kao Zbor narodne garde (ZNG). On je osuđen na 15 godina zatvora zbog zlostavljanja ratnih zarobljenika tokom rata u Hrvatskoj. Ova presuda je usvojena nakon žalbe javnog tužioca, čime je preinačena prvostepena presuda izrečena u maju 2023. godine, kada je Tunić osuđen na osam godina zatvora.
U aprilu 2024. godine, Tunić je ponovo osuđen na osam godina, ali je Apelacioni sud ukinuo tu presudu i vratio slučaj na ponovno suđenje. Na novom suđenju, veće je donelo istu presudu kao i ranije, ali je Apelacioni sud sada preinačio kaznu, čime je odluka postala pravosnažna. Tunić nije prisutan srpskim pravosudnim organima, što znači da je presuda izrečena u njegovom odsustvu.
Tunić je osuđen zbog brutalnog zlostavljanja 16 zarobljenih vojnika Jugoslovenske narodne armije (JNA) u logoru Rakitje, koji se nalazi u blizini Zagreba. Zlostavljanje se odvijalo od 14. septembra do 1. oktobra 1991. godine, a dokazi su pokazali da je Tunić vojnike zlostavljao na razne načine: udarao ih je kundakom, gumenom palicom, vezivao lisicama, gazio ih, a čak im je i gasio cigarete po telu. Takođe je preteo vojnicima pištoljem i nožem.
U izricanju prvostepene presude, naglašeno je da je Tunić delovao s umišljajem, svesno znajući da su žrtve ratni zarobljenici, a s obzirom na to da su svi bili mladići u razvoju, uzrasta od 18 do 21 godine. Ova presuda je zasnovana na iskazima oštećenih koji su svedočili o teškim uslovima u logoru, uključujući fizičko zlostavljanje, poniženje i uvrede. Oštećeni su izjavili da su pretrpeli brojne oblike nasilja, a Tunić se isticao svojom okrutnošću među hrvatskim stražarima.
Tunić nije bio osuđen za ubistvo Marka Utržana, mladića iz Kikinde, iako je u prvobitnoj presudi navedeno da je i to delo izvršio. Obrazloženje je bilo da mu je već suđeno u Hrvatskoj i da je osuđen na oslobađajuću presudu. Apelacioni sud nije prihvatio ovo obrazloženje, što je doprinelo povećanju kazne. Odluka Apelacionog suda ukazuje na to da je moguće suđenje za ubistvo vojnika JNA u Srbiji, bez kršenja načela „ne dvaput o istom“, jer se prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, koju Hrvatska nije potpisala, ovo načelo primenjuje samo na domaće sudove.
U obrazloženju odluke Apelacije naglašeno je da su tokom krivičnog postupka izvedeni dokazi koji potkrepljuju tvrdnje da je Tunić, pored zlostavljanja zarobljenika, usmrtio mladića iz Kikinde. Ova presuda predstavlja važan korak u pravdi za žrtve ratnih zločina tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji, a takođe ističe i složenost pravnog sistema kada su u pitanju zločini protiv čovečnosti.
S obzirom na sve veći fokus na ratne zločine i ljudska prava u regionu, ova presuda može imati šire posledice na pravosudni sistem i procesuiranje ratnih zločina u budućnosti. Mnogi smatraju da je neophodno nastaviti sa suđenjima za ratne zločine kako bi se obezbedila pravda za žrtve i održao mir u regionu. Sudski procesi poput ovog su ključni za pomirenje i izgradnju poverenja među narodima pogođenim ratom, a presude koje se donose u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava mogu pomoći u jačanju pravne države.
