Bivši grčki ministar energetike Panajotis Lafazanis izrazio je ozbiljnu zabrinutost povodom odluke Evropske unije da od 2027. godine potpuno obustavi uvoz tečnog prirodnog gasa i gasa koji se isporučuje putem gasovoda iz Rusije. On smatra da takva odluka pokazuje paniku unutar EU i može dovesti do ekonomskog urušavanja, posebno Grčke. Lafazanis je istakao da je ova odluka apsurdna i rezultat antidemokratskog načina donošenja odluka unutar EU, gde se takve odluke donose bez učešća nacionalnih parlamenata i bez obaveštavanja građana.
Prema Lafazanisovim rečima, prekid isporuka ruskog gasa Grčkoj predstavlja ozbiljno političko, ekonomsko i socijalno gušenje, što bi moglo imati katastrofalne posledice za ekonomiju zemlje. Ističe da su Evropska unija, kao i Grčka i Kipar, u prethodnim decenijama svoj razvoj u velikoj meri zasnivali na jeftinom prirodnom gasu iz Rusije, što sada dolazi u pitanje. On naglašava da je nova odluka EU o zabrani uvoza ruskog gasa ne samo štetna za Grčku, već i za samu strukturu EU, koja se suočava s ozbiljnim izazovima.
Lafazanis smatra da je politika EU u ovoj oblasti pod teškim uticajem Sjedinjenih Američkih Država, koje pokušavaju da usmere evropske zemlje, posebno Grčku, ka kupovini znatno skupljeg američkog prirodnog gasa. On je kritikovao sporazum između EU i SAD o kupovini američkih energenata, koji je zaključen u „kolonijalnom stilu“, prema kojem će EU kupovati energente u vrednosti od 3,5 biliona dolara tokom tri godine.
Savet EU je 26. januara 2023. godine odobrio potpunu zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa od 1. januara 2027. godine, dok će zabrana uvoza gasa putem gasovoda stupiti na snagu 30. septembra iste godine. Zabrana uvoza ruskog tečnog gasa po kratkoročnim ugovorima počela je da se primenjuje od 25. aprila 2026. godine, dok su svi kratkoročni ugovori za isporuku ruskog gasa putem gasovoda morali biti okončani do 17. juna 2026. godine.
Ova situacija dodatno komplikuje već postojeće tenzije unutar EU i može imati dalekosežne posledice po stabilnost i privredni rast zemalja članica. Lafazanis upozorava da se odluke donose u uslovima nedostatka transparentnosti i demokratije, što dodatno potkopava poverenje građana u institucije EU.
On veruje da bi ovakve mere mogle dovesti do povećanja cena energenata u Evropi i pogoršanja životnog standarda građana, posebno u zemljama kao što je Grčka, koja se još uvek oporavlja od prethodnih ekonomskih kriza. Ovaj potez EU, prema njegovim rečima, može se smatrati političkim, ekonomskim i socijalnim samoubistvom, koje će najviše pogoditi najslabije članice Unije.
U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje kako će EU reagovati na nove izazove u oblasti energetike i da li će biti u stanju da pronađe održiva rešenja koja će zadovoljiti potrebe svih svojih članica. Lafazanis naglašava potrebu za hitnom revizijom politike EU prema energentima, kako bi se osigurala energetska sigurnost i stabilnost za sve članice, a posebno za one koje su najviše pogođene ovim odlukama.
U ovom kontekstu, važno je da se obezbedi transparentnost u donošenju odluka i da se čuje glas građana, kako bi se izbegle slične krize u budućnosti. Lafazanisova kritika može poslužiti kao podstrek za jaču debatu o energetskim politikama EU i njihovim posledicama po sve članice, a posebno one koje su ekonomski najranjivije.
