Zoran Ristović, poznatiji kao Prika, bio je 29-godišnji član Arkanovih „tigrova“ i Jedinice za specijalne operacije, koji je nestao 9. maja 2001. Nakon deset dana potrage, njegovo telo je pronađeno u slivniku Topčiderske reke u beogradskom naselju Resnik. Njegov policijski dosije nosio je nadimak „Bejbi fejs“ zbog mladolikog izgleda, što je bilo u suprotnosti sa njegovim nasilnim ponašanjem.
Prika je poslednji put viđen u kafiću na Čukarici, gde je bio u društvu sa starijim muškarcem. Njegov automobil, Porše, pronađen je u blizini kafića, što je dodatno zakompliciralo istragu. Iako obdukcija nije otkrila tačan uzrok smrti, zaključeno je da je mučen i ubijen. Na telu su pronađene brojne povrede, uključujući prostrelne rane i povrede nanesene tupim predmetom. Njegove šake su bile odsečene, a delovi njegovog tela su pronađeni u plastičnoj kesi, što je ukazivalo na brutalnost zločina.
Ristović je bio rodom iz Like i izgubio je roditelje u mladosti, a brigu o njemu su preuzeli baka i deda. Tokom svog života, nikada se nije ženio, a u policijskom dosijeu se navodi da je bio veoma grub prema ženama. Njegov život bio je ispunjen nasiljem i sukobima, a svedoci su tvrdili da je bio uključen u razne kriminalne aktivnosti.
Dejan S., prijatelj Miroslava Mikija Kuraka iz JSO, svedočio je da je Kurak lično priznao da je ubio Ristovića. Prema njegovim rečima, Ristović je navodno bio u sukobu sa Frankom Simatovićem, poznatim kao „Frenki“, koji je predvodio „crvene beretke“. Dejan je istakao da je Ristović bio deo rezervnog sastava jedinice i da je imao bliske veze sa ključnim osobama u bezbednosnim strukturama.
Ristović je takođe bio povezan sa ubistvom Slavka Ćuruvije, a bivši ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović ga je označio kao jednog od mogućih ubica. Njegovo ime se dovodilo u vezu i sa drugim likvidacijama, uključujući ubistvo Gorana Vukovića, poznatog kao Majmun. Ristović je često putovao u Krajinu kao pratilac visoko pozicioniranih članova „crvenih beretki“.
Prika je, prema rečima njegove porodice, bio u sukobu sa Miloradom Ulemekom Legijom, koji mu je navodno udario šamar. Njegova sestra i brat su izjavili da je Ristović bio deo „crvenih beretki“ od njihovog osnivanja i da je bio u vrhu jedinice. Takođe su naveli da je Ristović mesecima pre svoje smrti čuvao Momira Gavrilovića, visokog funkcionera Državne bezbednosti, koji je takođe ubijen.
Svedoci su takođe tvrdili da je Ristović bio u dobrim odnosima sa Gavrilovićem, koji je bio odlikovan činom pukovnika. U vreme Gavrilovićeve smrti, Ristović je bio pod sumnjom zbog povezanosti sa raznim zločinima, a njegovo ime se povezivalo sa organizovanim kriminalom u Beogradu.
Mihajlović je, govoreći o Ristovićevom ubistvu, rekao da je telo pronađeno u kanalu, ali da je istraga bila otežana zbog složenosti situacije i povezanosti s drugim zločinima. Iako je policija mesecima krila informacije o njegovoj smrti, Ristovićevo ime ostaje povezano sa brojnim ne rešeni slučajevima ubistava.
Na kraju, likvidacija Zorana Ristovića nikada nije rasvetljena, a jedini tragovi su vodili do Miroslava Kuraka, koji je bio optužen, ali kasnije oslobođen za ubistvo Slavka Ćuruvije. Njegov život i smrt ostaju enigma u svetu organizovanog kriminala u Srbiji, a mnogi sumnjaju da su iza zločina stajali visoki zvaničnici iz bezbednosnih struktura.
