Nikola Babić (21) iz okoline Šapca, optužen je za teško ubistvo Ivana Aleksića (24) u saizvršilaštvu sa maloletnim B. R. (17) u Beogradu, 6. juna prošle godine. Tokom incidenta, pucao je i na Aleksićevog prijatelja Luku Mitića, koji je uspeo da pobegne. Na današnjem suđenju u Višem sudu u Beogradu, Babić je priznao krivicu i izrazio kajanje zbog svog dela.
Babić je izneo da se ne slaže u potpunosti sa izjavom koju je dao tokom istrage, tvrdeći da je to učinio pod pritiskom advokata koji mu je sugerisao da će ga tako pustiti napolje. On je naglasio da je bio pod uticajem droga u vreme kada je počinio zločin i da nije imao nameru da ubije nekoga. Pucao je nasumično, ne znajući da li su meci pogodili nekoga, jer nije znao kako da rukuje pištoljem.
Priznao je da je u vreme zločina bio nezaposlen i da je svakodnevno koristio kokain, trošeći između pet i sedam grama dnevno. Opisao je kako je, zbog zavisnosti, bio pod pritiskom ljudi koji su mu davali drogu i koji su mu iznajmili stan. Oni su mu doneli pištolj da ga čuva, a on je bio u obavezi da im plaća dugove za drogu.
Babić je ispričao kako je maloletni B. R. živeo s njim u stanu i kako su obojica bili pod pritiskom svojih nalogodavaca. Pre zločina, dobio je poruku da treba da ubije Aleksića i Mitića. Uporište su mu dali tako što su mu poslali sliku Mitića i naredili mu da ga ubije. U trenutku kada je došao ispred kafića, gde su se nalazili Aleksić i Mitić, počeo je da puca.
Rekao je da nije želeo da uđe u kafić kako ne bi povredio nevine ljude, već je odlučio da sačeka ispred. Kada su Aleksić i Mitić izašli, on je prišao njihovom automobilu i počeo da puca, pri čemu je Mitić uspeo da pobegne, dok je Aleksić postao žrtva njegovih metaka.
Na suđenju je tužilac rekao da nije uspela da pronađe Luku Mitića kako bi svedočio, a za njim je raspisana potraga. U međuvremenu, Babić je izjavio da je nekoliko dana pre ubistva dobio instrukcije od svojih nalogodavaca da ubije Mitića i Aleksića ako ih vidi u sivom BMW-u.
Babić je u sudnici takođe govorio o svom životu pre zločina, napominjući da je imao problema sa drogom i da je bio pod velikim pritiskom ljudi koji su mu bili bliski. Njegov otac, Saša Aleksić, takođe je bio ispitivan u sudu, ali nije imao neposredna saznanja o zločinu niti je znao da li je njegov sin bio umešan u prodaju narkotika.
U Babićevim izjavama može se primetiti kako je njegovo stanje zavisnosti uticalo na njegovo ponašanje i odluke. Njegovo priznanje o nedostatku namere da ubije i o nesposobnosti da rukuje oružjem dodatno naglašava složenost situacije u kojoj se našao. Iako je pokušao da se opravda, pitanje odgovornosti za počinjeno delo ostaje ključno u ovom slučaju.
Ova tragedija otvara širu diskusiju o problemima zavisnosti od droga i njihovim posledicama na živote mladih ljudi. U ovom slučaju, sprega između kriminalnog podzemlja i zavisnosti stvorila je smrtonosnu situaciju, koja je završila tragično za sve uključene. Sudski proces će nastaviti da se razvija, a društvo će se suočiti s pitanjima o odgovornosti, pravdi i rehabilitaciji onih koji su počinili krivična dela pod uticajem droga.
