Pre nego što je 2019. godina došla, gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radilo je „na crno“, što znači bez ikakvog osiguranja. U poslednjih šest godina, uz pomoć elektronskog sistema za prijavu, registrovano je više od 100.000 radnika na ovim poslovima, a država je naplatila oko 2,4 milijarde dinara poreza i doprinosa. Ipak, uprkos zakonskim obavezama, čini se da još uvek nije sve regulisano i da nisu svi sezonski radnici u poljoprivredi prijavljeni.
Poslodavci iz sektora poljoprivrede suočavaju se sa sve većim problemima prilikom zapošljavanja radnika. Iako su dnevnice znatno povećane u odnosu na prethodne godine, fizički rad na visokim temperaturama tokom sezone ne privlači veliki broj ljudi. Branko Ostić, vlasnik poljoprivrednog gazdinstva „Ostić“ iz sela Manđelos, ističe da prijava sezonskih radnika donosi određene benefite, kao što su zdravstveno i penzijsko osiguranje, ali to nije rešilo problem nedostatka radne snage.
Tokom godina, Ostić je angažovao i prijavljivao nekoliko desetina radnika, u zavisnosti od obima proizvodnje i potrebama tokom godine. Radnici se najčešće angažuju za berbu kornišona i paprike, sadnju, okopavanje, sortiranje i pakovanje proizvoda. Ovi poslovi zahtevaju veliki broj ljudi u kratkom vremenskom periodu, što dodatno otežava situaciju.
Jedan od najvećih izazova sa kojima se Ostić suočava je pronalaženje radnika za berbu kornišona. Ovaj posao zahteva disciplinu i preciznost, a obavlja se svakodnevno tokom sezone. Zbog toga, mnogi proizvođači ne mogu da iskoriste svoj puni proizvodni potencijal, što negativno utiče na ukupnu proizvodnju i ekonomiju.
Uprkos povećanju dnevnica, postoji sve veći strah od nedostatka radne snage, koji se sve više oseća u poljoprivredi. Poslodavci su prinuđeni da se bore sa problemima pronalaženja radnika, što može dovesti do smanjenja proizvodnje i gubitka tržišnog udela. Mnogi radnici, koji su nekada radili u poljoprivredi, danas se odlučuju za druge sektore, gde su uslovi rada bolji, a plaćene su i veće dnevnice.
Ovaj trend može imati dugoročne posledice na poljoprivrednu proizvodnju u zemlji. Ukoliko se ne pronađu adekvatna rešenja za privlačenje radne snage, to može dovesti do smanjenja konkurentnosti domaćih proizvođača na tržištu, kao i do povećanja cena hrane.
Osim toga, mnogi poljoprivrednici ukazuju na potrebu za edukacijom i obukom radnika kako bi se povećao njihov kvalitet i efikasnost. Ulaganje u obuku radne snage može doprineti većoj produktivnosti, a time i boljoj zaradi za poljoprivrednike.
Zaključak je da je situacija sa sezonskim radnicima u poljoprivredi kompleksna i zahteva hitnu reakciju svih aktera. Država, poslodavci i sami radnici moraju raditi zajedno kako bi se pronašla održiva rešenja za privlačenje i zadržavanje radne snage u ovom sektoru. Samo tako će se moći osigurati stabilnost i rast poljoprivredne proizvodnje, što je ključno za ekonomiju zemlje.
