Lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević je izjavio da njegova stranka neće podržati ustavne promene ukoliko srpski jezik ne postane službeni i ravnopravan sa crnogorskim. Ova izjava je data u intervjuu za „Juronjuz Crna Gora“, gde je Knežević naglasio da DNP podržava ustavne izmene samo ako budu uključivale normiranje srpskog jezika kao zvaničnog jezika.
Knežević je istakao da su spremni da glasaju za ustavne promene ukoliko premijer Milojko Spajić pokrene izmene vezane za srpski jezik. Ova ponuda dolazi usred političkih previranja u Crnoj Gori, gde se često postavljaju pitanja o identitetu i jeziku, što je posebno važno za srpsku zajednicu u toj zemlji.
Osim toga, Knežević se osvrnuo na tvrdnje da Beograd i Srbija utiču na političke procese u Crnoj Gori, označavajući te tvrdnje kao „konstrukcije koje se koriste u političke svrhe“. Prema njegovim rečima, takve optužbe ne odgovaraju realnosti i služe kao izgovor za unutrašnje probleme u Crnoj Gori. On je kritizovao narativ prema kojem je Beograd kriv za sve što se dešava u zemlji, istovremeno ukazujući na otvorena pitanja koja Hrvatska koristi da uslovljava evropski put Crne Gore.
Knežević je kritikovao bivšeg predsednika Skupštine Crne Gore, Ranka Krivokapića, i označio ga kao glavnog faktora destabilizacije u regionu. On je pozvao ministre iz crnogorske vlade koji se nacionalno izjašnjavaju kao Srbi da izvrše pritisak na Spajića da smeni Krivokapića sa mesta specijalnog savetnika ministra spoljnih poslova. Knežević je istakao da nije dovoljno samo osuditi Krivokapića, već je potrebno preduzeti konkretne korake.
Knežević je takođe ukazao na to da je Krivokapić, prema njegovim rečima, decenijama zastupao antisrpsku politiku i da je odgovoran za donošenje ustava koji, kako tvrdi, vodi ka marginalizaciji srpskog naroda u Crnoj Gori. On je naglasio da je DNP napustio izvršnu vlast zbog pitanja koja se tiču položaja srpskog naroda, kao što su srpski jezik, državljanstvo, zastava i himna.
U kontekstu evropskih integracija, Knežević je izjavio da ustavne promene ne bi trebale da budu uslov za članstvo Crne Gore u Evropskoj uniji, ali je naveo da će DNP glasati za ratifikaciju pristupanja kada za to dođe vreme. On je izrazio sumnju da će članstvo Crne Gore u EU biti ostvareno do 2028. godine, posebno nakon izlaska DNP-a iz vlade.
Trenutno se vode političke konsultacije između Pokreta Evropa sad (PES), Demokratske partije socijalista (DPS) i dela parlamentarne većine, uz posredovanje ambasadora Evropske unije u Podgorici, Johana Satlera. Knežević smatra da je verovatnije da DPS i PES postignu dogovor nego da DNP podrži ustavne promene koje ne uključuju srpski jezik.
On je takođe istakao da DNP nema koalicione aranžmane sa DPS-om, te da se njihov odnos bazira na političkim razlikama, ali i korektnim odnosima. Kada je reč o eventualnom izlasku DNP-a na izbore, Knežević je naveo da će odluku doneti stranački organi, uz očekivanja daljeg rasta podrške stranci.
U celini, stavovi Milana Kneževića ukazuju na duboke političke podele u Crnoj Gori, koje se često reflektuju kroz pitanja nacionalnog identiteta i jezika. Njegova insistiranja na ravnopravnosti srpskog jezika i kritika prema pojedinim političkim figurama ukazuju na složenu dinamiku unutar crnogorskog društva, gde se identitetska pitanja prepliću sa političkim ambicijama i evropskim integracijama.
