Nakon veoma teške 2025. godine, koja je bila obeležena mrazevima i rekordnom sušom, prognoze za voćarsku sezonu u Srbiji za 2026. godinu su mnogo optimističnije. Stručnjaci i voćari očekuju bolji rod većine voćnih kultura zahvaljujući povoljnim zimskim uslovima i izostanku jačih prolećnih mrazeva. Situacija sa cenama voća, naročito nakon prošlogodišnjeg šoka kada su cene trešanja dostizale i 2.000 dinara po kilogramu, takođe se očekuje da će biti stabilnija ove godine.
Proizvođač Aleksandar Moravčević iz Grocke procenjuje da će u jeku sezone kilogram domaćih trešanja koštati između 250 i 300 dinara. Ovo predstavlja višestruko smanjenje u odnosu na cene ranog uvoznog voća koje se trenutno može videti na pijacama. U Nišu, na primer, jagode se već prodaju po cenama od 450 do 500 dinara po kilogramu, dok su prve trešnje i dalje skuplje, koštajući između 850 i 1.000 dinara.
U savremenom voćarstvu, inovacije postaju sve važnije. Stručnjaci upozoravaju da klimatske promene sve više utiču na poljoprivredu, te da proizvođači moraju da ulažu u savremenu zaštitu svojih useva. Profesor Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da su protivgradne mreže, sistemi za zaštitu od mraza, kao i upotreba dronova postali gotovo neophodni kako bi se smanjili gubici poput onih iz prošle godine. Među najvažnijim tehnologijama izdvajaju se takozvani „frost-baster“ sistemi, koji pomažu u zaštiti voća tokom niskih temperatura i prolećnih mrazeva.
Osim klimatskih problema, voćari se suočavaju i sa ozbiljnim manjakom sezonske radne snage. Dnevnice berača trešanja i malina već sada prelaze 5.000 dinara, a mnogi proizvođači su primorani da angažuju radnike iz inostranstva, pretežno sa Dalekog istoka. Ovaj manjak radne snage može dodatno otežati žetvu i smanjiti efikasnost proizvodnje.
Još jedan izazov koji voćari moraju da savladaju su rastuće cene energenata, posebno dizela, koji je dostigao oko 223 dinara po litru. Profesor Veljko Mijušković upozorava da skuplje gorivo direktno utiče na transport, logistiku i distribuciju robe, što se na kraju odražava i na više cene hrane u prodavnicama. Iako se ove godine očekuje bolji rod voća i stabilnije cene, stručnjaci naglašavaju da će troškovi proizvodnje i dalje imati značajan uticaj na konačne cene koje plaćaju potrošači.
Voćari se takođe suočavaju sa izazovima u vezi sa održavanjem kvaliteta i količine u proizvodnji. Ulaganje u nove tehnologije i metode uzgoja može pomoći u prevazilaženju tih prepreka, ali zahteva dodatna ulaganja i stručnost. Pored toga, važno je i da se proizvođači pridržavaju održivih praksi kako bi očuvali resurse i zaštitili životnu sredinu.
U svetlu ovih problema, zajednički napori između vlade, poljoprivrednih udruženja i samih proizvođača mogu biti ključni za obezbeđivanje stabilnosti u voćarskom sektoru. Saradnja može omogućiti bolji pristup informacijama, resursima i tržištima, što može dovesti do povećanja konkurentnosti srpskog voćarstva na domaćem i stranom tržištu.
Iako su izazovi veliki, postoji i prostor za optimizam. Povoljne vremenske prilike i inovacije u tehnologiji mogu doneti bolje rezultate u proizvodnji voća, a stabilnije cene mogu pomoći potrošačima. Ključ je u prilagođavanju i inovacijama, koje mogu omogućiti srpskim voćarima da se suoče sa izazovima i ostvare uspeh u budućnosti. Kroz zajedničke napore i primenu savremenih rešenja, moguće je stvoriti održivu i prosperitetnu budućnost za voćarstvo u Srbiji.
