Brokoli polako postaje sve traženije povrće u Srbiji, a njegov uzgoj privlači pažnju sve većeg broja baštovana i malih proizvođača. Zbog dobre cene i mogućnosti da se gaji na manjoj površini, brokoli se često razmatra kao profitabilna kultura. Stručnjaci naglašavaju da, iako je početno ulaganje relativno skromno, kvalitetan rasad, redovno zalivanje i zaštita biljke su ključni za postizanje dobrih prinos.
U domaćim baštama, paradajz, paprika i kupus i dalje dominiraju, ali proizvođači sve više traže kulture koje mogu doneti veću vrednost po kvadratnom metru. Brokoli, koji se nekada retko gajio, sada se redovno traži na pijacama, u trgovinskim lancima, restoranima i prerađivačkoj industriji. Ova promena u potražnji za zdravom hranom doprinosi rastu interesa za ovu kulturu.
Za početak uzgoja brokolija na površini od oko 100 kvadratnih metara, troškovi su relativno mali. Najveća stavka je sadni materijal, a za ovu površinu potrebno je između 400 i 500 biljaka. Troškovi se kreću od 3.000 do 6.000 dinara za rasad, dok se mineralno i organsko đubrivo kreće od 2.000 do 4.000 dinara. Sa dodatnim troškovima za zaštitu biljaka, navodnjavanje i obradu zemljišta, ukupna ulaganja se kreću između 10.000 i 20.000 dinara.
Brokoli se najčešće proizvodi iz rasada, a za jesenju proizvodnju, koja je najzastupljenija u Srbiji, seme se seje tokom juna i jula, a rasad se presađuje u julu ili avgustu. Berba obično počinje u septembru i traje tokom oktobra, a u nekim područjima i do novembra. Prolećna proizvodnja je takođe moguća, ali visoke letnje temperature mogu negativno uticati na kvalitet.
Prinosi variraju, ali sa 100 kvadratnih metara, moguće je proizvesti između 250 i 400 kilograma brokolija, u zavisnosti od sorte i kvaliteta zemljišta. Na hektaru, prinosi mogu dostići i 20 do 30 tona, dok vrhunski proizvođači u optimalnim uslovima ostvaruju i više. Ključni faktori koji utiču na prinos su kvalitet rasada, redovno zalivanje, pravilna prihrana, zaštita od bolesti i pravovremena berba.
Cene brokolija tokom godine variraju, ali na kvantaškim pijacama se često kreću između 120 i 180 dinara po kilogramu, dok u trgovinama i na zelenim pijacama dostižu i 250 do 400 dinara, posebno kada je ponuda manja. Na primer, ako proizvođač sa 100 kvadratnih metara ostvari prinos od 300 kilograma, prihod može značajno varirati u zavisnosti od prodajne cene.
Unatoč tome što uzgoj brokolija nije izuzetno zahtevan, redovna nega je ključna. Najveći izazovi uključuju visoke temperature, nedostatak vode, štetočine kao što je kupusar, bolesti korena i lista, kao i nepravovremenu berbu. Stručnjaci preporučuju korišćenje sistema „kap po kap“ za navodnjavanje, što omogućava ravnomernu distribuciju vode i smanjuje potrošnju.
Potražnja za brokolijem raste svake godine, a sve više domaćinstava i restorana prepoznaje njegovu nutritivnu vrednost. To otvara nove mogućnosti za plasman proizvoda, posebno ako proizvođači mogu obezbediti kontinuitet u isporuci i visok kvalitet. Mnogi poljoprivrednici odlučuju da unapred ugovore deo svoje proizvodnje sa otkupljivačima, čime smanjuju rizik od promena tržišnih cena.
Poljoprivredni stručnjaci smatraju da brokoli može biti veoma isplativa kultura za mala i srednja gazdinstva, pod uslovom da se proizvodnja dobro organizuje. Ključ uspeha leži ne samo u visokom prinosu, već i u kvalitetu proizvoda, pravovremenoj berbi i sigurnom plasmanu. Za one koji već imaju baštu, početno ulaganje nije veliko, a uz pravilnu negu moguće je ostvariti solidnu zaradu već u prvoj sezoni.
Zbog svega navedenog, brokoli postaje sve prisutniji u srpskim baštama i na njivama, potvrđujući da i na relativno maloj površini može da se razvije proizvodnja koja donosi dodatni prihod i zadovoljava sve veću potražnju za zdravim povrćem.
