Prosečna cena vikendica u Srbiji u prvom polugodištu 2026. godine iznosila je 35.523 evra, dok je medijalna cena bila 30.000 evra. U poređenju sa istim periodom prošle godine, prosečna cena porasla je za 18,21 odsto, što ukazuje na značajan rast potražnje za ovim nekretninama, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Međutim, treba imati na umu da se tržište vikendica odlikuje malim brojem realizovanih kupoprodaja, pa se podaci o cenama moraju tumačiti sa rezervom.
Licencirani procenitelj nekretnina Milić Đoković ukazuje na to da male stope prometa mogu dovesti do značajnih promena u statistici, posebno kada se pojave nekretnine sa ekstremno visokim ili niskim cenama. Statistika RGZ-a uključuje samo vikendice čija je površina zemljišta veća od 20 kvadratnih metara i koje su prometovane kao kupoprodaja.
U analizi RGZ-a, Novi Sad se ističe kao grad sa najvišom prosečnom cenom vikendica, koja je iznosila 90.678 evra, dok je medijalna cena dostigla 95.000 evra, što predstavlja rast od 19,99 odsto u odnosu na prošlu godinu. Sopot i Sremski Karlovci takođe beleže visoke cene, sa prosečnim iznosima od 77.222 evra i 71.244 evra, redom.
Najveći međugodišnji rast cene zabeležen je u Sremskim Karlovcima, gde je prosečna cena porasla za 105,42 odsto. U Irigu, prosečna cena dostigla je 50.600 evra uz rast od 95,30 odsto, dok je u Grockoj iznosila 52.750 evra, što je 63,36 odsto više nego prethodne godine. Inđija se ističe kao mesto sa najvećim brojem prometovanih vikendica.
Đoković objašnjava da su visoke cene u Sremskim Karlovcima i Irigu očekivane zbog njihovog položaja između Beograda i Novog Sada. Fruška gora, kao prirodna oaza, privlači kupce zbog svoje blizine velikim gradovima. Ovaj trend će se verovatno nastaviti, jer blizina urbanih sredina postaje ključni faktor potražnje za vikendicama.
Promena namene vikendica takođe igra važnu ulogu u rastu potražnje. Mnogi kupci ne smatraju vikendice samo mestom za povremeni odmor, već i mogućnošću za život van gradskih gužvi. Život u gradu postaje sve skuplji, pa se mnogi okreću vikendicama kao alternativi za svakodnevni život. Takođe, sve prisutniji hibridni način rada omogućava ljudima da rade van kancelarija, što dodatno povećava interesovanje za vikendice.
Finansijski aspekti igraju značajnu ulogu, jer povoljni stambeni krediti za mlade omogućavaju kupcima da potražuju nekretnine van gradskih središta, posebno kada ne mogu priuštiti stanove u gradovima. Ovakve promene utiču na tržište nekretnina, gde se kupci sve više odlučuju za kuće u blizini velikih gradova.
Važnost infrastrukture takođe se ne može zanemariti. U blizini velikih gradova, primarna infrastruktura kao što su struja, voda i putevi, doprinosi privlačnosti vikendica. Međutim, u udaljenijim i slabije razvijenim područjima, nedostatak osnovnih usluga može otežati svakodnevno funkcionisanje.
Kada se razmatra izbor između kuće i apartmana kao vikendice, Đoković naglašava da ne postoji jedinstveno pravilo. Kuće pružaju veći komfor i mogućnosti, ali zahtevaju i veća ulaganja. S druge strane, apartmani su lakši za održavanje, ali nude manje komoditeta. Stoga, prilikom kupovine vikendice, važno je razmotriti ne samo cenu, već i troškove održavanja i realnu mogućnost korišćenja.
U zaključku, tržište vikendica u Srbiji beleži rast i promene u potražnji, sa sve većim naglaskom na njihovoj nameni kao alternativnom mestu za život. Očekuje se da će se tržište sve više koncentrisati na atraktivne lokacije, dok će nekretnine u slabije dostupnim područjima ostati jeftinije.
