Ovog puta, vlasti Crne Gore, predvođene ministrom za ljudska i manjinska prava Fatmirom Đekom, pripremaju inicijativu za uspostavljanje Dana sećanja na žrtve „genocida“ u Srebrenici. Ova inicijativa bi trebala da bude zvanično potvrđena od strane Vlade Milojka Spajića. Skupština Crne Gore je 2021. godine usvojila rezoluciju o Srebrenici koja je osudila zločin i zabranila njegovo negiranje, proglasivši 11. jul danom sećanja na žrtve. Ova odluka je izazvala političku krizu unutar tadašnje vladajuće većine, a usvojen je amandman koji naglašava da je krivica za zločine individualna, a ne kolektivna. Tri godine kasnije, Generalna skupština UN izglasala je rezoluciju o Srebrenici uz podršku Crne Gore i njenog predstavnika.
Profesor Radan Nikolić, predsednik Udruženja boraca ratova od 1990. godine, smatra da je ova inicijativa „zabijanje noža u leđa Srbiji“. On ističe da se cela priča aktuelizuje uz pomoć stranih agenata kako bi se u Crnoj Gori ponovo uspostavile stare podele i zavade. Nikolić se protivi inicijativi resornog ministarstva, naglašavajući da se radi o politizaciji događaja u Srebrenici. On postavlja pitanje zašto bi Crna Gora negovala uspomene na Srebrenicu kada su se i drugi zločini, poput onih u logoru „Lora“ kod Splita, dogodili, a za koje niko nije odgovarao.
Goran Danilović, lider Ujedinjene Crne Gore, takođe kritikuje ovu inicijativu, ističući da se ne može izdvojiti Srebrenica bez obzira na odluku međunarodnog suda. On ukazuje na to da postoje i druge žrtve, poput onih iz Jasenovca, koje zaslužuju sećanje. Prema njegovim rečima, Srebrenica ima svoje „majke“, ali Jasenovac nema, jer su žrtve tamo završile.
Nikolić takođe primećuje da neki zvaničnici u Crnoj Gori pokušavaju da provociraju Srbiju, ignorirajući postavljanje spomen-ploče u Morinju koja nosi sramnu poruku o „velikosrpskoj agresiji“ na Hrvatsku. On smatra da bi na inicijativu o Srebrenici trebalo odgovoriti sećanjima na događaje poput „Oluje“ i progona Srba na Kosovu i Metohiji, postavljajući pitanje zašto su te žrtve manje važne od žrtava Srebrenice.
Ova situacija izaziva duboke podele u društvu i ukazuje na složenost odnosa između Crne Gore i Srbije. U isto vreme, izaziva zabrinutost među onima koji se identifikuju kao Srbi u Crnoj Gori, a koji se osećaju marginalizovano od strane vlasti. U ovom kontekstu, pitanje identiteta i nacionalne pripadnosti postaje ključno, a inicijative poput dana sećanja na žrtve Srebrenice dodatno komplikuju situaciju.
Na društvenim mrežama i u javnim raspravama, postoje različita mišljenja o ovoj temi. Dok neki podržavaju inicijativu kao način da se sećanje na žrtve očuva, drugi to vide kao pokušaj da se dodatno podeli društvo. Ova debata se često oslanja na istorijske događaje i traume koje su ostavile duboke ožiljke na kolektivnu svest naroda.
Uprkos različitim stavovima, jasno je da se ovakve inicijative ne mogu posmatrati izolovano. One su deo šireg konteksta koji se tiče nacionalnog identiteta, političkih odnosa i sećanja na prošlost. U tom smislu, Crna Gora se suočava s izazovima koji će oblikovati njen put ka budućnosti, a pitanja poput sećanja na Srebrenicu će igrati značajnu ulogu u oblikovanju političkih i društvenih diskursa.
U ovom trenutku, važno je nastaviti dijalog i raditi na pomirenju, kako bi se izbegla dalja polarizacija društva. Kroz razumevanje i poštovanje različitih perspektiva, postoji nada da će se izgraditi stabilnija i kohezivnija društvena zajednica.
