Crna Gora je danas na Međunarodnoj konferenciji u Briselu zatvorila dva nova pregovaračka poglavlja u procesu pristupanja Evropskoj uniji – poglavlja 8 (Konkurencija) i 29 (Carinska unija), čime je napravila značajan korak ka članstvu u EU. Ova zatvaranja poglavlja povećavaju ukupan broj zatvorenih poglavlja na 18 od ukupno 33, što ukazuje na napredak u pregovorima.
Iako je Crna Gora bila spremna da zatvori i poglavlje 14 (Saobraćajna politika), ipak nije dobila saglasnost Hrvatske, koja je izrazila zabrinutost oko pitanja kabotaže, odnosno prava prevoznika iz jedne države da obavlja prevoz unutar druge. Osim toga, Hrvatska je prethodno blokirala i poglavlje 31 (Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) zbog nerešenih bilateralnih pitanja između dve zemlje.
Premijer Milojko Spajić je na konferenciji za novinare izrazio zadovoljstvo zbog zatvaranja poglavlja, ističući da nije mogao dobiti bolje vesti na Dan državnosti, koji je Crna Gora proslavila dan ranije. Spajić je naglasio da je više od polovine pregovaračkih poglavlja zatvoreno i da su u Skupštini započete ustavne izmene koje su ključne za vladavinu prava.
Komesar za proširenje EU, Marta Kos, je takođe naglasila značaj zatvorenih poglavlja, ističući da će to doneti koristi građanima i privredi Crne Gore. Prema njenim rečima, kompanije koje žele da investiraju u Crnu Goru moći će da se suoče sa setom pravila koja su identična onima u ostatku EU, što će značiti manje administracije i brži put ka investicijama. Ona je optimistično poručila da Crna Gora postaje bliža članstvu u EU.
Međutim, ne sviđa se svima ova dinamika pregovora. Predsednik DNP-a, Milan Knežević, je izrazio zabrinutost da je Crna Gora postala „rob“ Hrvatske u pregovorima o članstvu. On je ukazao na brojne zahteve koje Hrvatska postavlja prema Crnoj Gori, uključujući pitanja kao što su Prevlaka, školski brod Jadran, ratne odštete i vraćanje imovine u Boki kotorskoj. Knežević je istakao da Hrvatska svakodnevno povećava svoje zahteve i da to predstavlja ozbiljnu prepreku za napredak Crne Gore.
S obzirom na to, važno je napomenuti da je Evropska unija već odobrila početak izrade nacrta sporazuma o pristupanju Crne Gore, što predstavlja završnu fazu pregovora o članstvu. Evropska komisija je usvojila finansijski okvir za Crnu Goru, predviđajući gotovo 3,2 milijarde evra, sa pretpostavkom da bi Crna Gora mogla postati punopravna članica EU do 2028. godine.
Poslednja međuvladina konferencija između Crne Gore i EU održana je 15. juna u Luksemburgu, kada su privremeno zatvorena pregovaračka poglavlja 2 (Sloboda kretanja radnika) i 28 (Zaštita potrošača i zdravlja). Pored Crne Gore, Albanija je zatvorila tri poglavlja, dok su Ukrajina i Moldavija otvorile klaster broj šest u pregovorima. Iz irskog predsedavanja Savetu EU poručili su da se stvara zamah za proširenje i da se pokazuje važnost koju Irska pridaje procesu proširenja tokom svog predsedavanja.
U svetlu svih ovih događaja, Crna Gora se suočava sa značajnim izazovima, ali i prilikama. Napredak u zatvaranju pregovaračkih poglavlja može se smatrati pozitivnim signalom za budućnost, dok istovremeno postoje i prepreke koje je potrebno prevazići, poput bilateralnih problema sa Hrvatskom. Vreme će pokazati kako će se situacija razvijati i kakav će biti konačni ishod napora Crne Gore da postane deo Evropske unije.
