Poslanici Skupštine Crne Gore su, nakon višesatne rasprave, usvojili izmene Ustava koje ukidaju imunitet predsedniku i članovima Vlade za krivična dela protiv službene dužnosti. Ova odluka je izazvala različite reakcije među poslanicima, a izjašnjavanju nisu prisustvovali poslanici Demokratskog narodnog pokreta (DNP) na čelu sa Milanom Kneževićem.
Tokom rasprave, predstavnici vlasti i opozicije su se saglasili u jednom – imunitet ne bi trebao biti zaštita od odgovornosti za korupciju. Ipak, njihovi stavovi o predloženim rešenjima i mogućim posledicama su se značajno razlikovali. Vlasti naglašavaju da niko ne sme biti iznad zakona i da imunitet ne može služiti kao štit za korupciju. Nasuprot tome, opozicija upozorava da izmene ne bi smele otvoriti prostor za zloupotrebe od strane tužilaštva, policije ili drugih institucija koje bi mogle arbitrarno odlučivati ko može vršiti vlast.
Nakon usvajanja ovih izmena, poslanici su se fokusirali na zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalnim delatnostima, poznat kao antimafija zakon. Ovaj zakon je usvojen sa 43 glasa „za“. Ministar pravde Bojan Božović je istakao da očekuje veliku pažnju na ovaj zakon, ali je naglasio i potrebu za mehanizmima koji će sprečiti zloupotrebe.
Poslanik Građanskog pokreta URA, Zoran Mikić, je kritikovao prethodno zakonsko rešenje koje nije dalo rezultate, naglašavajući da je antimafija zakon politička inicijativa njegove stranke. On je izrazio sumnju u efikasnost novog zakona, ističući da mehanizmi koje pruža tužilaštvu i sudstvu nisu dovoljni za značajne rezultate. Mikić je rekao: “Slušam od kolega da će ovaj zakon doneti stotine miliona evra. Daj bože da se to desi, ali mislim da ovo rešenje nije dovoljno efikasno da bi se to desilo.”
Ministar Božović je takođe napomenuo da će za krivična dela kao što su organizovanje kriminalnih udruženja biti uvedena mogućnost trajnog oduzimanja imovine i pre nego što presuda postane pravosnažna. On smatra da ovaj zakon predstavlja važan korak ka evropskim integracijama i da je od suštinske važnosti za unutrašnje potrebe Crne Gore.
Potpredsednik DNP, Milun Zogović, je istakao potrebu da se odmah vrati opljačkano državi i građanima. On je rekao: “Ko je imovinu stekao zakonito, nema razloga za strepnju. Cilj ne sme biti politička osveta niti selektivna primena zakona. Cilj mora biti isti za svakoga – da se ono što je opljačkano od države i građana – oduzme, a korist od kriminala vrati društvu.”
Ova rasprava i usvajanje zakona ukazuju na rastuću svest o potrebi za odgovornošću i transparentnošću u vlasti. S obzirom na to da je korupcija jedan od ključnih problema s kojima se Crna Gora suočava, ovi zakonski koraci mogu biti značajni u borbi protiv organizovanog kriminala i zloupotrebe položaja.
Ipak, postavlja se pitanje koliko će ove izmene zaista doprineti smanjenju korupcije i hoće li biti sprovedene na efikasan način. Kritičari upozoravaju da bez adekvatne primene i nadzora, čak i najstroži zakoni mogu ostati mrtvo slovo na papiru. Potrebno je obezbediti ne samo pravne okvire, već i političku volju za njihovu primenu.
Ova situacija u Crnoj Gori pokazuje složenost pitanja pravde i odgovornosti, kao i izazove s kojima se suočavaju institucije u nastojanju da se izbori s korupcijom. Kroz dijalog i saradnju, kako vlasti, tako i opozicija, mogu doprineti jačanju pravnog sistema i poverenja građana u institucije.
