Letovanje, koje bi trebalo da bude vreme uživanja i opuštanja, za mnoge srpske turiste u Grčkoj pretvorilo se u tragediju. Od 1. juna do danas, prema zvaničnim podacima Ministarstva spoljnih poslova Srbije, zabeleženo je čak 28 slučajeva smrti srpskih državljana u Grčkoj. Ove informacije potvrdio je MSP, koji je, posredstvom Ambasade Srbije u Atini i Generalnog konzulata u Solunu, bio upoznat sa svim slučajevima.
Jedan od najpotresnijih slučajeva dogodio se u Sartiju, na Halkidikiju, kada je preminuo Beograđanin Goran Komazec (56). On je ušao u uzburkano more da pomogne čoveku koga je snažna struja odvlačila od obale. Nažalost, Goran je ubrzo izvučen bez svesti, a uprkos pokušajima reanimacije, lekari su mogli samo da konstatuju njegovu smrt. Nezvanično se sumnja na srčani zastoj usled naglog ulaska u hladnu vodu i velikog fizičkog napora, a tačan uzrok smrti biće utvrđen obdukcijom.
Prema rečima dr Radmile Šehić, specijaliste opšte medicine, srčani problemi su među najčešćim uzrocima smrti na letovanju. Naglašava da nagla promena temperature, kada se pregrejano telo izloži hladnoj vodi, može biti posebno opasna. Ovakva reakcija organizma može dodatno opteretiti postojeće zdravstvene tegobe, kao i fizički napor ili stres.
„Kad iz ekstremno tople sredine ulazimo u znatno hladniju, to je šok za organizam, kao udar strujom. Dolazi do skupljanja krvnih sudova na periferiji, pre svega na koži, što može dovesti do naglog skoka krvnog pritiska. Ovo predstavlja ozbiljan atak na srce i mozak,“ objašnjava dr Šehić. Prema njenim rečima, posledice ove reakcije mogu biti veoma ozbiljne, a srce može doživeti stanje slično infarktu.
Iako se često misli da su najviše ugroženi stariji ljudi, dr Šehić naglašava da to nije pravilo. Sredovečni ljudi, pa čak i mladi, takođe su u riziku, jer mnogi ne znaju da imaju problema sa krvnim sudovima, a takvi problemi se ne mogu uvek uočiti.
Rizik može dodatno povećati postojeće srčane tegobe, psihički stres, alkohol ili ulazak u vodu nakon obilnog obroka. Grčka nije opasnija od drugih turističkih destinacija, ali broj smrtnih slučajeva je veći zbog njene popularnosti među Srbima. Utapanje predstavlja još jedan veliki rizik, koje može da se dogodi i kada osoba zna da pliva.
„Utapanje se može dogoditi čak i kada se ponašate primereno. Na primer, ako se udaljite od obale i doživite grč, možete se naći u situaciji da ne možete pozvati pomoć,“ upozorava dr Šehić. Takođe, alkohol, iscrpljenost i precenjivanje sopstvenih sposobnosti mogu dodatno povećati rizik.
Da bi se smanjile šanse za nesreće tokom letovanja, stručnjaci savetuju nekoliko mera opreza. U vodu treba ulaziti postepeno, posebno nakon dužeg izlaganja suncu. Pre plivanja, preporučuje se rashlađivanje i pokvasivanje tela, a osobe sa srčanim tegobama treba da budu posebno oprezne. Takođe, ne treba ulaziti u more odmah nakon obilnog obroka, naročito ako planirate intenzivno plivanje.
Alkohol i kupanje nikako nisu dobra kombinacija, jer mogu oslabiti reflekse i poremetiti procenu sopstvenih mogućnosti. Plivači bi trebali biti svesni talasa i struja koje mogu ugroziti čak i iskusne plivače. Kada je more uzburkano ili duva jak vetar, preporučuje se da se drže bliže obali.
Ako se osete grčevi, slabost ili iznenadne tegobe u vodi, treba ostati pribran i odmah zatražiti pomoć. Osobe koje su izložene velikim talasima ne bi se trebale udaljavati od obale. Strah može dodatno pogoršati situaciju, pa je važno ostati smiren i proceniti svoje mogućnosti.
Na kraju, letovanje može biti vreme za odmor i uživanje, ali zahteva oprez i svest o svojim mogućnostima. Trikovi i saveti za bezbedno plivanje mogu pomoći da se izbegnu tragedije i očuvaju dragoceni trenuci odmora.
