Evropska komisija je nedavno objavila analizu svog Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), koja ukazuje na potencijalne ekonomske posledice planirane zabrane tragova najopasnijih pesticida u uvezenim poljoprivrednim proizvodima. Ova mera, koja bi obuhvatila 18 aktivnih supstanci i uticala na 235 proizvoda iz 86 zemalja, mogla bi dovesti do drastičnog povećanja cena hrane i smanjenja ponude na tržištu Evropske unije, piše Politico.
Prema najgorem scenariju JRC-a, ako se proizvođači izvan EU ne prilagode novim standardima, očekuje se da bi cena kafe mogla porasti za čak 332%, dok bi agrumi poskupeli za 82%. Takođe, predviđa se da bi uvoz poljoprivrednih proizvoda u EU mogao opasti za 41%. Ova inicijativa deo je šireg paketa mera za pojednostavljenje bezbednosti hrane i hrane za životinje, i pokrenuta je kao odgovor na nezadovoljstvo evropskih poljoprivrednika usled trgovinskog sporazuma sa zemljama Mercosur-a, koje uključuju Argentinu, Brazil, Paragvaj i Urugvaj.
Iako bi smanjenje uvoza moglo podstaći domaću proizvodnju, predložene „zrcalne klauzule“ izazvale su oštre kritike međunarodnih udruženja i zemalja izvoznica. Mnoge od njih tvrde da ova mera krši pravila Svetske trgovinske organizacije (WTO), a pritužbe su već uputile Sjedinjene Američke Države, Kanada, Australija i Paragvaj. Kritičari ističu da Brisel zanemaruje različite klimatske uslove i specifične štetočine s kojima se uzgajivači širom sveta suočavaju.
Predstavnici stranih proizvođača ističu da trenutne granice ostataka pesticida već garantuju zdravstvenu ispravnost i da zabrana EU predstavlja trgovinsku barijeru. Amine Bennani, predsednik Marokanskog udruženja proizvođača crvenog voća, napominje da izbor između dostupnih bobica tokom cele godine i ograničene proizvodnje po višoj ceni nije pravi izbor za potrošače. On takođe naglašava da njihovo udruženje nikada nije konsultovano, iako će zakonodavstvo uticati na 250.000 Marokanaca zaposlenih u tom sektoru.
Slične zabrinutosti su izrazili i drugi sektori, uključujući južnoafričke proizvođače grožđa, kanadske proizvođače žitarica i mahunarki, izvoznike dinja iz Hondurasa, kao i brazilsku poljoprivrednu uniju i kalifornijske uzgajivače badema. Ove grupe strahuju od ugrožavanja egzistencije hiljada radnika i snabdevanja tržišta.
Evropska komisija, s druge strane, nastoji da potpuno spreči ponovni ulazak zabranjenih supstanci na tržište Unije spuštanjem dozvoljenih granica na tehničku nulu. Predstavnica Komisije, Elisabet Verner, je naglasila na samitu „POLITICO Sustainable Futures“ da je važno adekvatno kontrolisati veoma visoke standarde bezbednosti hrane koje EU postavlja.
Iako Komisija još nije precizirala koji tačno pesticidi će biti obuhvaćeni merom, najavljuje da će odluke donositi pojedinačno, uz procene uticaja. Portparolka Evropske komisije, Eva Hrnčirova, je napomenula da bi svaka akcija trebala uzeti u obzir važnost očuvanja prehrambene bezbednosti EU i moguće međunarodne implikacije, iako se nije direktno osvrnula na upozorenja o rastu maloprodajnih cena i povećanim troškovima stočne hrane.
Zemlje članice, kao što je Francuska, već snažno podržavaju zrcalne klauzule kako bi zaštitile domaće poljoprivrednike od nelojalne konkurencije. Pariz je nedavno uveo nacionalne zabrane uvoza određenih proizvoda, poput krompira i avokada, ukoliko sadrže ostatke pesticida koji su zabranjeni na području Evropske unije.
Ova situacija ukazuje na složenost trgovinskih odnosa i izazove sa kojima se suočavaju proizvođači širom sveta, ali i na težnje Evrope da poveća standarde bezbednosti hrane, što bi moglo imati dalekosežne posledice na globalnu poljoprivrednu proizvodnju i trgovinu.
