Na vrhu Zekove glave, koja se nalazi na planini Bjelasici, prošlog meseca su započeti radovi na izgradnji objekta za postavljanje 3D radara tima „HR 3000“ za potrebe NATO-a. Ovaj radar, sa velikim dometom, biće sposoban da „snima“ celu Crnu Goru, Srbiju, Republiku Srpsku, kao i značajan deo Balkana. Ova instalacija predstavlja značajan korak u integraciji Crne Gore u sistem vazdušnog osmatranja NATO-a, kao i podršku misiji KFOR-a na Kosovu i Metohiji.
Pre nego što su radovi započeli, oprema Radio-difuznog centra je premeštena na druge lokacije kako bi se oslobodio prostor za novi radar. Ministarstvo odbrane planira da za izgradnju i stručni nadzor potroši više od 8,2 miliona evra, što čini gotovo dve trećine ukupnog budžeta za posebne javne nabavke ovog resora za tekuću godinu. Rok za završetak radova je dva godine, što dodatno naglašava ozbiljnost ovog projekta.
Iz Ministarstva odbrane su istakli da je montiranje radara od strateškog značaja za uspostavljanje sistema nadzora vazdušnog prostora u okviru NATO integrisanog sistema odbrane. Cilj je i razvoj sposobnosti za samostalni nadzor i zaštitu vazdušnog prostora, koji trenutno obezbeđuju borbeni avioni Italije i Grčke.
U narednim danima, Vojska Crne Gore će zajedno sa oružanim snagama SAD, Severne Makedonije, Slovenije, Austrije i Španije izvoditi vežbe planinskih operacija u oblastima Kolašina, Žabljaka, Nikšića i Šavnika. Ove vežbe okupile su više od 500 pripadnika savezničkih i partnerskih oružanih snaga, čime se dodatno jača saradnja u okviru NATO-a.
Aktivnosti na realizaciji ovog projekta započele su dve godine nakon što je Crna Gora postala članica NATO-a, u junu 2017. godine, kada je Komitet za investicije NATO odobrio donaciju radara. Iako je prvobitno bilo predviđeno da radar bude postavljen 2021. godine, rok je pomeren zbog pandemije COVID-19, a sada se očekuje da će biti završen do 2028. godine.
Radar „HR 3000“ je dugog dometa sa faznom rešetkom i rotacionom antenom, sposobnim da detektuje dolazeće neprijateljske ciljeve iz više pravaca istovremeno, čak i po lošim vremenskim uslovima. Njegov domet iznosi 500 kilometara i može da pokrije vazdušni prostor sve do visine od 30 kilometara. Ovaj radar će se integrisati u radarsku mrežu južnog krila NATO-a i obezbediti pokrivanje vazdušnog prostora od Zagreba do evropskog dela Turske.
Međutim, postavljanje radara nije bez kontroverzi. Lider Slobodne Crne Gore, Vladislav Dajković, izrazio je zabrinutost da bi Crna Gora mogla postati osmatračnica protiv Srbije i Republike Srpske. On je tražio potpunu transparentnost od Ministarstva odbrane u vezi sa mogućnostima radara, prostorom koji pokriva, kao i pristupom podacima prikupljenim putem ovog sistema. Dajković naglašava da se na Bjelasici treba čuvati Crna Gora, umesto da se koristi za nadzor susednih zemalja.
Ova situacija postavlja izazov za vlasti u Crnoj Gori, koje moraju pronaći ravnotežu između obezbeđivanja nacionalne sigurnosti i očuvanja dobrih odnosa sa susednim zemljama. U svetlu sve većih tenzija u regionu, važno je da Crna Gora jasno komunicira svoje namere i ciljeve u vezi sa ovim projektom, kako bi se izbegle nesporazume i potencijalne sukobe.
Sve u svemu, postavljanje 3D radara na Bjelasici predstavlja značajan korak ka jačanju vojne infrastrukture Crne Gore i njenoj integraciji u NATO sistem. Međutim, sa tim dolaze i odgovornosti i izazovi koji zahtevaju pažljivo upravljanje i transparentnost prema građanima. Ovaj projekat može imati dugoročne posledice na regionalnu stabilnost i bezbednost, što ga čini važnom temom za sve aktere u regionu.
