I OVE godine u Srbiji je zabeležen pad u sadnji krompira za konzumnu upotrebu u odnosu na prethodnu. Manji proizvođači, kao i hobisti, nastavljaju sa smanjenjem površina ili potpuno izlaze iz proizvodnje. Ova situacija vodi ka sve većoj zavisnosti Srbije od uvoza krompira, što se posebno ističe u svetlu visoke potražnje i maloprodajnih cena.
U prethodnih 12 meseci, visoke cene krompira uticale su na rast potrošnje zamrznutog pomfrita, čiji je uvoz dostigao više od 27.500 tona. Prolećne vremenske prilike su omogućile proizvođačima iz ravničarskih područja da započnu sadnju već od sredine marta, a završili su je najčešće do 10. aprila, što je ranije od običaja. Trenutno, mladunčad krompira dostiže visinu od 30 do 40 cm, a na nekim njivama već formiraju redove.
Prilično suvo proleće zahtevalo je dodatno navodnjavanje u nekim regionima, gde su proizvođači morali da obave 5-7 navodnjavanja. Mnogi od njih nisu imali tačnu procenu o potrebama za navodnjavanje niti dovoljna sredstva za gorivo, što će sigurno rezultirati gubitkom dela roda. Takođe, u brdsko-planinskim područjima primećen je trend smanjenja proizvodnje, a sadnja je obavljena ranije za oko 10 do 15 dana.
Kada je reč o Evropi, još uvek nemamo zvanične podatke o zasađenim površinama, ali se procenjuje da su sve zemlje smanjile proizvodnju u odnosu na prošlu godinu. U Belgiji, koja je jedan od vodećih proizvođača, procenjeno je smanjenje od oko 12% u odnosu na 2025. godinu, dok je u poređenju sa petogodišnjim prosekom smanjenje od 5-6%. Belgijska proizvodnja je uglavnom namenjena preradi u pomfrit, a i druge zemlje u EU koje tradicionalno imaju deficit krompira smanjile su površine za proizvodnju.
Jak toplotni talas koji je zahvatio region u poslednjih desetak dana, prešao je iz severne Afrike preko Atlantika do Velike Britanije i Srednje Evrope, što je sigurno ostavilo posledice na sve useve. Iako se očekuje da će vodeće zemlje poput Nemačke, Francuske, Holandije i Belgije imati višak krompira, teško je prognozirati stanje roda i cene do avgusta.
Prema procenama, Srbija će verovatno imati potrebu za ponovnim uvozom od oko 40.000 tona krompira. U tom smislu, važno je raditi na zaštiti domaće proizvodnje i potrošnje. U decembru 2025. godine, započeli su razgovori o saradnji sa trgovinskim lancem Lidl Srbija kako bi se podstakla potrošnja domaćeg krompira. Takođe, naglašava se potreba za edukacijom potrošača o značaju kupovine domaćih poljoprivrednih proizvoda. Bez osećaja važnosti i lojalnosti prema domaćim proizvodima, teško je očekivati pozitivan pomak u proizvodnji.
Ministarstvo trgovine treba da osigura da se na deklaracijama jasno istakne poreklo poljoprivrednih proizvoda, kako bi potrošači bili informisani o tome koji proizvodi su uvezeni. Udruženje za krompir Srbije ističe značaj ovih mera kako bi se podržala domaća poljoprivreda i smanjila zavisnost od stranih tržišta.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da svi učesnici u lancu proizvodnje i potrošnje prepoznaju izazove i prilike koje se javljaju, a kako bi se obezbedila stabilnost i održivost domaće proizvodnje krompira.
