Lider Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević izjavio je da njegova stranka nikada ne bi podržala inicijativu za smenu Andrije Mandića sa mesta predsednika Skupštine Crne Gore. On je, međutim, izrazio sumnju u to kako bi reagovala Nova srpska demokratija (NSD) kada bi se njegova pozicija nalazila na meti kritike. Knežević je u intervjuu za „Juronjuz Montenegro“ rekao da žali što neće moći da prisustvuje sahrani Ratka Mladića, jer će tada biti u Sjedinjenim Američkim Državama, naglašavajući da je rasprava o smeni Mandića zapravo rasprava o Mladiću kao heroju ili zločincu.
Knežević je ukazao na razlike u pristupu zaštiti interesa srpskog naroda u Crnoj Gori između DNP-a i NSD-a. On je istakao da su Srbi iz DNP-a, koji su imali bilo kakvu poziciju u vlasti, ostali bez posla zbog smena koje su podržali i sami Srbi. Knežević nije želeo da optuži isključivo NSD za tu situaciju, ali je primetio da bez njihove saglasnosti do smena nije moglo doći.
On se oštro protive smeni Mandića, naglašavajući da bi DNP ostao dosledan svojim principima, bez obzira na to ko bi pokrenuo inicijativu. „Nećemo glasati ni za kakvu inicijativu koja se odnosi na smenu Andrije Mandića“, rekao je Knežević, ističući da se vodi ljudskim, a ne političkim principima. On je podsetio na to da je DNP napustio vladu zbog svojih ideoloških stavova, posebno u trenutku kada bi malo ko to učinio.
Govoreći o Ratku Mladiću, Knežević je istakao da su mnogi istoričari i javne ličnosti kroz istoriju bili osuđivani, ali je istorija često pokazala da su bili u pravu. On smatra da Haški tribunal ne može biti merilo za događaje u bivšoj Jugoslaviji, posebno imajući u vidu da su Srbi osuđeni na ukupno 1400 godina zatvora. Knežević je naglasio da se ne može pomiriti sa tim da se srpski narod označava kao genocidan i da se pokušava prevaspitavati.
On je takođe dodao da neće dozvoliti bilo kome, uključujući predstavnike Evropske unije, da mu određuju kome može da ode na saučešće ili kakve će pesme slušati. Knežević je izrazio žaljenje što neće prisustvovati sahrani Mladića, ali je naglasio da će neko iz njegove porodice biti prisutan.
Ove izjave ukazuju na duboke političke podele u Crnoj Gori, posebno kada je reč o pitanjima nacionalnog identiteta i istorijske percepcije. Kneževićova briga za status srpskog naroda i njegova odanost principima koje zastupa su očigledne. On se protivi svakom obliku pritiska i osude prema Srbima, što dodatno naglašava tenzije koje postoje u društvu.
U ovom kontekstu, Knežević se čini kao glas koji želi da održi autentičnost i integritet srpskog naroda u Crnoj Gori, dok se suočava sa izazovima koji dolaze iz unutrašnjih i spoljašnjih političkih krugova. Njegove reči o Mladiću i sudskom sistemu ukazuju na to da se on ne boji da se suprotstavi dominantnim narativima koji se često koriste protiv srpskog identiteta.
Kneževićova izjava da se rasprava o Mandiću zapravo vodi o Mladiću kao heroju ili zločincu ukazuje na to koliko su duboko ukorenjena ova pitanja u savremenom crnogorskom društvu. Njegova posvećenost zaštiti interesa srpskog naroda čini ga ključnim igračem u političkoj sceni, dok se suočava sa izazovima koji dolaze iz različitih pravaca.
Ovo je posebno značajno u vremenu kada se dodatno otvaraju pitanja o nacionalnom identitetu i pravima manjina u Crnoj Gori, gde je uloga partija poput DNP-a i NSD-a od suštinskog značaja za oblikovanje budućnosti. Knežević, kao lider DNP-a, nastavlja da bude važan akter u debati o srpskoj poziciji u Crnoj Gori, pokušavajući da osigura da se glas njegove stranke čuje u trenutku kada je to najpotrebnije.
