Brzina svetlosti se smatra jednom od najpouzdanijih konstanti u fizici, ali savremena nauka ne prestaje da istražuje njene granice, tragajući za novim saznanjima u ekstremnim uslovima svemira. Nedavna studija, koja obuhvata decenije posmatranja različitih kosmičkih fenomena, pružila je najstrože okvire za potencijalna odstupanja od Ajnštajnove teorije relativnosti. Istraživači su analizirali podatke sa pulsara, aktivnih galaksija i gama zračenja kako bi utvrdili da li fotoni različitih energija putuju svemirom različitim brzinama. Iako su rezultati i dalje negativni, granice ovog „ne“ su sada preciznije nego ikada.
Ova studija se fokusira na jedan od ključnih principa moderne fizike – Lorencovu invarijantnost, koja tvrdi da su zakoni fizike isti za sve posmatrače i da svetlost u vakuumu uvek putuje konstantnom brzinom. Ipak, postoji nerešena tenzija između kvantne teorije, koja opisuje mikrosvet, i opšte relativnosti, koja objašnjava gravitaciju na velikim razmerama. Mnogi naučnici veruju da bi rešenje za „kvantnu gravitaciju“ moglo ležati u malim odstupanjima od Lorencove invarijantnosti pri izuzetno visokim energijama.
U slučaju da bi brzina svetlosti zavisila od njene energije, fotoni emitovani sa udaljenog kosmičkog događaja ne bi mogli da stignu na Zemlju istovremeno. Na udaljenostima od nekoliko milijardi svetlosnih godina, čak i najmanja razlika u brzini mogla bi da izazove merljivo kašnjenje. Istraživački tim, predvođen Merse Gerero, ponovo je analizirao 65 različitih merenja koristeći okvir poznat kao Proširenje standardnog modela (SME). Pored toga, ispravili su nedoslednosti iz prethodnih radova i razmotrili mogućnost da kašnjenja fotona mogu da nastanu već u izvoru, a ne samo tokom njihovog putovanja kroz prostor.
Kombinovanjem merenja, tim je poboljšao granice preciznosti za čitav red veličine. Rezultati su pokazali jasnu mapu područja u kojima bi se mogli kriti fenomeni kršenja Lorencovih zakona. Za sada, Ajnštajnova teorija relativnosti ostaje neprikosnovena. Iako nije pronađena nova fizika, prostor u kojem bi ona mogla da se pojavi je značajno sužen.
Studija takođe ističe potrebu za standardizacijom izveštavanja u budućim istraživanjima, kako bi se podaci lakše upoređivali. Iako ovo istraživanje ne menja svakodnevne tehnologije, ključno je za naše razumevanje stvarnosti. Potraga za odstupanjima u brzini svetlosti predstavlja potragu za novim zakonima prirode.
Baš kao što je eksperiment Majkelson i Morli 1887. godine otvorio vrata Ajnštajnu, današnji astronomi koriste svetlost koja je prešla pola svemira kako bi testirali osnovna pravila prirode. Do sada, svetlost se ponaša u skladu sa Ajnštajnovim predikcijama, ali nauka nastavlja da istražuje dublje u kosmičku tamu, pripremajući se za sledeći veliki proboj. Nalazi ovog istraživanja objavljeni su u prestižnom časopisu „Physical Review D“.
