ZAGREB – Prosečna mesečna neto plata u Hrvatskoj za maj 2026. godine iznosila je 1.552 evra, što predstavlja nominalno isto kao i u aprilu, dok je realno zabeležen porast od 0,3 odsto. Ove podatke je danas objavio hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS), naglašavajući da se trendovi plata u zemlji nastavljaju stabilizovati, uprkos globalnim ekonomskim izazovima.
Na godišnjem nivou, prosečna neto plata u Hrvatskoj pokazuje pozitivne trendove, sa nominalnim povećanjem od sedam odsto u odnosu na maj 2025. godine. U realnom smislu, uzimajući u obzir inflaciju, plata je viša za 1,7 odsto, što ukazuje na blagi napredak u kupovnoj moći građana.
Analizirajući sektore u kojima su plate najviše, DZS je istakao da je najviša prosečna mesečna neto zarada za maj 2026. godine isplaćena u kategoriji avio-prevoza, i iznosi 2.364 evra. Ova cifra se značajno izdvaja u odnosu na druge sektore, što ukazuje na specifičnosti i potražnju za stručnim kadrom u industriji avio-prevoza. Ovaj sektor se u poslednjih nekoliko godina suočava sa velikim izazovima, ali i prilikama, posebno u kontekstu oporavka turizma nakon pandemije.
U međuvremenu, drugi sektori, kao što su IT i finansije, takođe beleže rast plata, ali ne u istom obimu kao avio-prevoz. Plata u IT sektoru, na primer, u poslednje tri godine beleži konstantan rast, ali je i dalje niža od plata u avio-prevozu. Ovi podaci ukazuju na to da su specijalizovane oblasti, koje zahtevaju visoku stručnost i iskustvo, u potražnji, što dodatno podstiče rast plata u tim sektorima.
Državni zavod za statistiku takođe izveštava o regionalnim razlikama u visini plata. Naime, najviše plate se tradicionalno isplaćuju u Zagrebu i okolnim regijama, dok su u ruralnim delovima Hrvatske prosečne plate znatno niže. Ovaj fenomen ukazuje na potrebu za ravnomernijim razvojem i investicijama u manje razvijene delove zemlje kako bi se smanjile razlike u prihodima.
Pored toga, u analizi plata, DZS je takođe istakao da su prosečne zarade u javnom sektoru nešto više u odnosu na privatni sektor. U javnim institucijama, gde su radna mesta često stabilnija i sa dodatnim pogodnostima, plate su primetno više, što može uticati na odluke radnika da ostanu u javnom sektoru umesto da prelaze u privatne kompanije.
Ekonomisti upozoravaju da, iako su trenutni podaci o platama ohrabrujući, ekonomski izazovi i dalje postoje. Inflacija, koja se nastavila i u 2026. godini, može uticati na realnu kupovnu moć građana. Zbog toga je važno da se nastavi sa ekonomskim reformama i ulaganjima u obrazovanje i obuku radne snage, kako bi se osigurala konkurentnost i održivost tržišta rada.
U svetlu ovih informacija, jasno je da Hrvatska nastavlja da se suočava sa izazovima i prilikama na tržištu rada. Iako su prosečne plate u porastu, potrebno je raditi na smanjenju razlika između sektora i regiona, kao i na očuvanju kupovne moći građana. U narednim godinama, biće ključno pratiti trendove i prilagoditi ekonomske politike kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet za sve građane Hrvatske.
