Divlji papagaji u urbanim sredinama Australije pokazuju fascinantne sposobnosti socijalnog učenja, koje im pomažu da se prilagode na nove izvore hrane. Novo istraživanje, objavljeno u časopisu PLOS Biology, istražilo je ponašanje više od 700 divljih papagaja sa sumpornom krunom u pet kolonija u Sidneju.
Istraživači su otkrili da ove ptice brže počinju da konzumiraju nepoznatu hranu kada posmatraju druge jedinke kako to rade. U grupama gde nije bilo „trenera“, papagaji su često čekali nekoliko dana pre nego što su se sami odvažili da probaju novu hranu. Ova strategija omogućava pticama da smanje rizik od trovanja ili dobijanja parazita, što je posebno važno u urbanim sredinama gde se često susreću sa novim izvorima hrane.
U nekim kolonijama, nakon što bi jedan papagaj probao novu hranu, desetine drugih papagaja bi u roku od nekoliko minuta počele da je jedu. Ovaj fenomen ukazuje na to kako socijalno učenje može uticati na ponašanje u grupi, gde mlađe jedinke pokazuju veću sklonost da prate većinu, dok odrasli papagaji često biraju da se oslanjaju na ponašanje poznatih jedinki.
Naučnici iz Australije, Nemačke, SAD i Švajcarske naglašavaju da je ovakvo ponašanje ključno za prilagođavanje papagaja životu u urbanim sredinama. U uslovima gde je dostupnost hrane promenljiva i često nepoznata, socijalno učenje predstavlja jedan od načina kako životinje mogu proceniti rizik vezan za ishranu. Ova strategija nije jedinstvena samo za papagaje; primećena je i kod drugih vrsta, kao što su čavke i vrane, a laboratorijske studije na pacovima su pokazale da oni takođe mogu steći preferencije u vezi sa hranom putem interakcije sa drugim jedinkama.
Ponašanje divljih papagaja u Sidneju pruža uvid u to kako životinje koriste socijalne informacije kako bi preživele i prosperirale u dinamičnim okruženjima. U svetu gde se životinje često suočavaju sa novim izazovima, sposobnost da uče jedni od drugih može biti ključna za njihovu adaptaciju i opstanak.
Ova istraživanja doprinose razumevanju načina na koji se životinje ponašaju u urbanim sredinama i pružaju važne informacije za očuvanje vrsta koje su se prilagodile životu u blizini ljudi. Razumevanje ovih obrazaca ponašanja može pomoći u razvoju strategija za očuvanje i zaštitu divljih papagaja, kao i drugih vrsta koje se suočavaju sa sličnim izazovima u urbanim sredinama.
