SAD i Saudijska Arabija postigle su sporazum o civilnoj nuklearnoj energiji, što je saopštilo ministarstvo energetike SAD. Ovaj dogovor omogućava Saudijskoj Arabiji da gradi nuklearne reaktore koristeći američku tehnologiju, a takođe joj omogućava da obogaćuje uranijum. Prema izveštaju Reuters-a, sporazum takođe omogućava Saudijskoj Arabiji da obogaćuje uranijum i prerađuje nuklearni otpad, što stvara potencijalni put ka proizvodnji nuklearnog oružja.
Ujedinjeni Arapski Emirati su se, s druge strane, obavezali da se odreknu obogaćivanja uranijuma i prerade nuklearnog otpada kada su 2009. godine potpisali sličan sporazum sa SAD. Ovaj novi sporazum, poznat kao „Sporazum 123“, potpisali su američki ministar energetike Kris Rajt i saudijski princ Abdulaziz bin Salman, zajedno sa bilateralnim sporazumom o zaštitnim merama.
Civilni nuklearni program koji je definisan ovim sporazumom je usmeren na snabdevanje energijom velikih potrošača, kao što su baze podataka veštačke inteligencije, i ne bi trebao da se koristi u vojne svrhe. SAD će imati ključnu ulogu u definisanju protokola i sprovođenju nadzora, međutim, detalji o tim aspektima dogovora još uvek nisu jasno definisani.
Ministar Rajt je ranije naglasio da sporazum uključuje bilateralne sporazume o zaštitnim merama u slučaju da SAD dopreme svoju nuklearnu tehnologiju u Saudijsku Arabiju, ističući „čvrstu posvećenost neširenju nuklearnog oružja“. Originalni okvir za ovaj sporazum razvijan je u vreme administracije prethodnog predsednika Džozefa Bajdena, ali je bio pod američkom kontrolom uz prethodno odobrenje Kongresa.
Tokom Bajdenove administracije, sporazum je bio povezan sa američkim naporima da podstaknu Saudijsku Arabiju da normalizuje odnose sa Izraelom. Ova normalizacija, prema zahtevima Saudijaca, zavisila je od toga da Izrael obezbedi put ka samoopredeljenju Palestinaca, što ne podrazumeva nužno proglašenje sopstvene države, ali uključuje investicije i diplomatsko predstavljanje. Međutim, nakon smrtonosnog terorističkog napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine i početka rata u Pojasu Gaze, ovaj dogovor je stavljen na čekanje.
Saudijska Arabija, iako bogata naftom, i dalje je pokazala interesovanje za saradnju u oblasti nuklearne energije, posebno zbog ogromnih energetskih potreba za održavanje sistema veštačke inteligencije. Sporazum koji je postigla Trampova administracija nije direktno povezan sa nekim spoljnopolitičkim ciljem, iako je administracija uložila velike napore da, u svetlu rata sa Iranom, uveri regionalne saveznike u posvećenost SAD njihovoj bezbednosti.
Saudijska Arabija i drugi regionalni saveznici SAD suočili su se sa povećanim pretnjama od iranskih napada od početka tog sukoba krajem februara. Ovaj kontekst dodatno naglašava važnost sporazuma o civilnoj nuklearnoj energiji, koji može pružiti dodatnu sigurnost i stabilnost u regionu.
Pitanje nuklearnog naoružanja u regionu Bliskog Istoka je i dalje veoma osetljivo, a odnosi između SAD, Saudijske Arabije i Irana su kompleksni. U ovom svetlu, sporazum o civilnoj nuklearnoj energiji može imati dalekosežne posledice, kako na regionalnu bezbednost, tako i na globalne napore za sprečavanje širenja nuklearnog oružja.
U zaključku, sporazum između SAD i Saudijske Arabije o civilnoj nuklearnoj energiji otvara nova pitanja i izazove. Dok Saudijska Arabija nastoji da unapredi svoje energetske kapacitete, važno je pratiti kako će se ovaj sporazum realizovati i koje će implikacije imati na regionalnu i globalnu sigurnost.
