Poslanik Evropskog saveza Nikola Zirojević, član parlamentarnog Odbora za bezbednost i odbranu, nedavno je na konferenciji za novinare otkrio da je primio preteće pismo koje smatra povezanim sa njegovom nedavnom raspravom u Skupštini sa ministrom odbrane Draganom Krapovićem. U pismu se, kako je naveo, poziva da „uđe u sivo kolo“, a pominje se i mogućnost otmice. Zirojević je istakao da pretnje doživljava kao pokušaj zastrašivanja i ometanja u obavljanju svojih poslaničkih dužnosti. On planira da ponovo zatraži procenu bezbednosti za sebe i svoju porodicu, naglašavajući da prethodni zahtev nije ozbiljno shvaćen.
Zirojević je u izjavi rekao da je poruka iz pisma jasna – da se zaustavi u obavljanju svojih poslaničkih funkcija. Pominjao je i određene sumnje o poreklu pretnji, naglašavajući da nije važno da li dolaze iz službe, kriminala ili od pojedinca koji nije stabilan. Zirojević je najavio da će njegov punomoćnik podneti tužbu protiv ministra Krapovića, a ukoliko dođe do presude, Krapović će biti obavezan da uplati novčana sredstva domu „Mladost“ u Bijeloj.
Ministar Krapović je, sa druge strane, u Skupštini negirao Zirojevićeve optužbe, tvrdeći da su svi nosioci borbe protiv organizovanog kriminala, uključujući i njihove porodice, bili meta napada. Krapović je optužio Zirojevića da deluje po nalogu organizovane kriminalne grupe i odbacio sve tvrdnje kao lažne. Verbalni sukob između njih dvojice eskalirao je krajem juna, kada je Zirojević postavio pitanja u vezi sa navodnim prepisima aplikacije ANOM, koja je, prema njegovim rečima, povezivala Krapovića sa otkrivanjem tajnih informacija kriminalnim grupama.
Tokom rasprave, Krapović je nazvao Zirojevića „poslanikom Medenim“ i „nevaspitanim magarcem“, odbacujući sve tvrdnje kao hibridno delovanje kavačkog klana. Ovaj incident izazvao je prekid sednice, a Zirojević i njegovi saborci su tvrdili da je Krapović fizički nasrnuo na njih tokom pauze, što je ministar demantovao.
Sukob između Zirojevića i Krapovića nije ostao samo na političkom nivou, već je prešao i u pravosudne organe. U julu je Zirovićev advokat podneo krivičnu prijavu protiv Krapovića, zahtevajući istragu o tome da li je ministar tokom rasprave otkrio tajne bezbednosne podatke. Takođe su podnete i privatne tužbe protiv Krapovića.
Ova situacija ukazuje na napetost u Crnoj Gori, gde se sukobi između političkih aktera često prelivaju u lične pretnje i pravne postupke. Zirojevićev slučaj može poslužiti kao primer kako politička atmosfera može uticati na bezbednost pojedinaca, posebno onih koji se bore protiv organizovanog kriminala.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je Zirojević pozvao direktora policije da ozbiljno shvati njegov zahtev za procenom bezbednosti, s obzirom na ozbiljnost pretnji koje je primio. Ovaj incident takođe naglašava potrebu za većim merama zaštite za političare u Crnoj Gori, koji se suočavaju sa različitim oblicima pritiska i pretnji.
U narednom periodu, biće interesantno pratiti kako će se razvijati situacija između Zirojevića i Krapovića, kao i kako će institucije reagovati na pretnje koje su upućene Zirojeviću. Ova situacija može imati dalekosežne posledice ne samo po Zirojevića kao pojedinca, već i po političku scenu Crne Gore u celini. U tom smislu, građani i posmatrači očekuju brzu i efikasnu reakciju nadležnih organa kako bi se obezbedila sigurnost svih učesnika u političkom životu zemlje.
