Gradonačelnik Dubrovnika, Mato Franković, preuzeo je vođstvo nad gradom 2017. godine, sa samo 35 godina, i odmah se suočio sa izazovima koje je prekomerni turizam stvorio u ovom prelepom gradu. Pre nego što je Franković preuzeo vlast, Dubrovnik je bio suočen sa alarmantnim odnosom turista i lokalnog stanovništva, koji je 2016. godine iznosio 27 turista na jednog stanovnika. UNESCO je tada upozorio da bi mogao oduzeti status svetske baštine gradu ako se ne preduzmu hitne mere za upravljanje turizmom.
U najtežim danima, Dubrovnik je dobijao i do osam kruzera u jednom danu, što je uzrokovalo ogromne gužve i preplavljivanje grada hiljadama turista. Franković je uspeo da ograniči broj kruzera na dva dnevno i uveo obavezno vreme boravka od najmanje osam sati za njih, kako bi se izbegli nagli talasi dolazaka. Ove mere su doprinele smanjenju pritiska na infrastrukturu i život lokalnog stanovništva.
Jedan od ključnih koraka koje je Franković preduzeo odnosi se na organizaciju saobraćaja. Turistički autobusi sada moraju unapred da rezervišu parking, a vozači moraju imati dozvolu za ulazak u grad. Ove mere su dovele do smanjenja saobraćaja oko zidina Starog grada za 300.000 vozila u samo šest meseci. Takođe, grad se priprema za uvođenje sistema „parkiraj i vozi“, a od 2026. godine, za šetnju po gradskim zidinama biće potrebno unapred rezervisati kartu putem Dubrovnik Pass propusnice.
Franković se suočio sa kritikama kada je smanjio broj stolova i stolica u restoranima za 30 procenata. Iako su neki tvrdili da će to izazvati nezadovoljstvo, on je uspeo da oslobodi ulice od gužve i suvenira. „Grad bez stanovnika je samo muzej“, jedna je od njegovih maksima. Kako bi podstakao lokalno stanovanje, uvedena su nova pravila o kratkoročnom iznajmljivanju stanova, što je smanjilo profitabilnost ovih usluga za turiste. Grad je takođe otkupio stare zgrade i dodelio ih lokalnim porodicama kao pristupačno stanovanje, a 116 porodica već uživa u ovom smeštaju.
Iako se situacija u Dubrovniku poboljšava, neki lokalni stanovnici, poput Marka, izražavaju zabrinutost da prekomerni turizam i dalje utiče na kvalitet života. On smatra da i dalje postoje problemi sa brzinom dolaska hitne pomoći u Stari grad, kao i da sidrenje kruzera uništava morsku floru. Mark takođe napominje da su hoteli sada u stranim rukama, dok su nekada bili u vlasništvu lokalnih ljudi.
Cene u Dubrovniku su porasle, a stanovnici se često pitaju da li se turizam može smatrati „održivim“ kada sve košta više nego drugde. Ulice su postale preplavljene bankomatima, a prodavnice su sve više okrenute turistima, sa visokim cenama i suvenirima koji dominiraju.
Uprkos merama koje su na snazi, neki putnici i dalje primećuju da se Dubrovnik suočava sa standardnim turističkim zamkama, kao što su skupi restorani i prodavnice suvenira. Travel bloger Greg Dickinson ističe da, iako je grad prepun turista, postoje načini kako se može uživati u autentičnom iskustvu.
Za one koji žele da istraže autentične delove Dubrovnika, preporučuje se traženje renesansnih vila koje su nekada bile popularne letnjikovce aristokracije. Osim toga, postoji nekoliko načina da se uživa u pogledu na grad, uključujući žičaru na brdo Srđ, pešačenje ili električne tuk-tuk ture.
U budućnosti, Dubrovnik će morati da pronađe ravnotežu između očuvanja svog kulturnog nasleđa i potrebom za turizmom, kako bi osigurao održiv razvoj i kvalitetan život za svoje građane.
