Epidemija hantavirusnih infekcija koja se dogodila na kruzeru u Južnom Atlantiku izazvala je zabrinutost i pažnju javnosti nakon što se obolelo šest osoba, od kojih su tri preminule. S obzirom na to da hantavirusne infekcije mogu biti prisutne i u Srbiji, Institut za javno zdravlje Srbije „Batut“ pruža ključne informacije o ovoj temi.
Hantavirusne infekcije su zoonotske bolesti izazvane virusima iz porodice Hantaviridae. Glavni prirodni rezervoari ovih virusa su glodari, a ljudi se najčešće inficiraju inhalacijom aerosola zaraženih izlučevinama (urin, izmet, pljuvačka) ovih životinja. Prenos sa čoveka na čoveka je izuzetno redak i zabeležen je samo kod nekih sojeva. Na globalnom nivou, procenjuje se da godišnje dolazi do 10.000 do 100.000 infekcija, s najvećim brojem slučajeva u Aziji i Evropi.
Hantavirusne infekcije se klinički ispoljavaju kroz dva osnovna sindroma: hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom (HGBS) i hantavirusni plućni sindrom (HPS). HGBS, poznata i kao mišja groznica, najčešće se javlja u Evropi i Aziji, dok HPS preovlađuje u Severnoj i Južnoj Americi.
Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom se obično manifestuje naglo, uz visoku temperaturu, glavobolju, bolove u leđima i stomaku, kao i opštu slabost. Kako bolest napreduje, mogu se javiti bubrežni problemi (smanjeno ili potpuno prestanak izlučivanja mokraće) i hemoragijski sindrom (krvarenje u koži, sluzokožama i organima). Smrtnost od HGBS kreće se između 1% i 15%.
S druge strane, hantavirusni plućni sindrom karakteriše brzo razvijanje respiratorne insuficijencije, a simptomi su slični gripu (temperatura, malaksalost, bolovi u mišićima). HPS ima znatno višu stopu smrtnosti, koja se kreće između 30% i 50%.
Osnovna razlika između ova dva sindroma je u ciljnim organima. HGBS primarno zahvata bubrege, dok HPS utiče na pluća, što dovodi do teške respiratorne insuficijencije. Geografska distribucija ovih sindroma takođe se razlikuje, pri čemu je HGBS tipična za Evropu i Aziju, dok se HPS javlja u Americi.
U Srbiji je u poslednjih deset godina registrovano 127 slučajeva HGBS. U 2024. godini je prijavljeno 11 obolelih, sa stopom incidencije od 0,17 na 100.000 stanovnika. Tokom te godine zabeležen je jedan smrtni ishod, dok epidemija nije bila prisutna. U 2025. godini registrovana su samo dva slučaja HGBS, bez smrtnih ishoda.
Nažalost, ne postoji specifična antivirusna terapija ili vakcina za hantavirusne infekcije. Lečenje je suportivno, fokusirano na praćenje i lečenje respiratornih, srčanih i bubrežnih komplikacija. Rano uključivanje intenzivnog lečenja može značajno poboljšati ishode, posebno kod pacijenata sa HPS.
Prevencija hantavirusnih infekcija zavisi od smanjenja kontakata između ljudi i glodara. Efikasne mere prevencije uključuju održavanje čistoće u domovima i radnim mestima, zaptivanje otvora kroz koje glodari mogu ući, sigurno skladištenje hrane, kao i korišćenje bezbednih praksi čišćenja u oblastima kontaminiranim glodarima. Takođe, važno je izbegavati suvo metenje ili usisavanje izmeta glodara, vlažiti kontaminirana područja pre čišćenja i praktikovati dobru higijenu ruku.
S obzirom na potencijalne rizike koje nosi hantavirus, važno je biti svestan simptoma i načina prenosa ove bolesti, kao i primeniti preventivne mere kako bismo zaštitili sebe i svoje bližnje. Edukacija i informisanje javnosti ključni su za smanjenje rizika od infekcija i efikasno upravljanje zdravstvenim stanjem u slučaju pojave bolesti.
