Trava u voćnjacima je već počela da raste, ali prema stručnjacima, još nije vreme za njeno košenje. Mnogi voćari, nezadovoljni visinom trave koja prelazi desetak centimetara, razmatraju košenje ili upotrebu herbicida. Međutim, ovakvi postupci su pogrešni, jer cvetanje voćaka, posebno koštičavih, još uvek traje. Takođe, mnoge korovske biljke, koje privlače pčele, su u punom cvatu. Mrtva kopriva i maslačak su samo neki od primjera biljaka koje su izvor hrane za pčele, a njihovo uništavanje herbicidima može dovesti do smanjenja populacije ovih važnih oprašivača.
Maslačak, koji privlači pčele, ali i štetočine poput rutave bube (Tropinota hirta), može izazvati strah kod voćara da će doći do slabije oplodnje stabala. Međutim, ovo nije tačno, jer će maslačak i ostale korovske biljke privlačiti oprašivače, a time i omogućiti dobru oplodnju cvetova voćaka. Uništavanje korova može dovesti do smanjenja broja korisnih insekata, što može povećati napad štetočina na voćnjake.
Stoga, voćari treba da budu oprezni kada razmišljaju o košenju trave ili upotrebi herbicida. Stručnjaci preporučuju da se košenje obavi tek desetak dana nakon završetka cvetanja, kako bi se omogućilo prirodnim predatorima da obave svoj posao u kontroli štetnih insekata. Ova praksa je posebno važna u manjim zasadima, gde je ekosistem delikatniji.
Osim toga, primećeno je da u voćnjacima gde se ne koriste hemijska sredstva, poput insekticida i fungicida, postoji znatno manji intenzitet napada štetnih insekata. Na primer, u zasadima gde se ne koriste hemijski tretmani, gotovo da nema kruškinh buva. Voćke u ovakvim uslovima mogu da se same bore protiv štetočina i bolesti, ukoliko se primenjuju sredstva dozvoljena za organsku proizvodnju, koja im daju potrebnu otpornost.
Bubamare i bumbari su takođe ugroženi upotrebom herbicida. Kolonije bumbara često se nalaze u travi, a njihovo razvijanje zavisi od cvetanja. Bubamare se, s druge strane, oslanjaju na korovske biljke kao izvor hrane dok čekaju razvoj prve generacije lisnih vaši. Kada se koriste herbicidi, prirodni neprijatelji štetočina nestaju, što može dovesti do povećanja broja lisnih vaši, koje napadaju mlade listove voćaka.
U svetlu ovih informacija, voćari bi trebali preispitati svoje strategije upravljanja travnjacima i štetočinama. Umesto da se oslanjaju na hemijske tretmane, bolje je podržati prirodne procese i ekosisteme u voćnjacima, jer će to dugoročno doneti bolje rezultate. Održavanje ravnoteže između korisnih i štetnih insekata ključno je za zdravlje voćnjaka i kvalitet plodova.
U zaključku, pravilan pristup voćarstvu zahteva razumevanje ekologije voćnjaka i ulogu koju različite biljke i insekti igraju u ovom kompleksnom sistemu. Voćari bi trebali biti strpljivi i sačekati završetak cvetanja pre nego što preduzmu bilo kakve mere kao što su košenje trave ili upotreba herbicida. Prirodni procesi su često efikasniji i manje štetni za ekosistem, što će dugoročno doprineti zdravijim i produktivnijim voćnjacima.
