U Evropskoj uniji, prema najnovijim podacima koje je objavio Evrostat, tokom 2023. godine, pristup internetu imalo je oko 43 odsto poljoprivrednih gazdinstava. Iako je ovaj procenat značajan, ističe se da je primena naprednih digitalnih tehnologija u poljoprivredi i dalje značajno niža. Ovi podaci ukazuju na potrebu za daljim unapređenjem digitalne infrastrukture i obrazovanja u sektoru poljoprivrede, kako bi se omogućila veća efikasnost i konkurentnost u ovom važnom segmentu ekonomije.
U analizi koja prati ove podatke, Evrostat naglašava da su digitalne tehnologije ključne za modernizaciju poljoprivrede, poboljšanje prinosа i optimizaciju resursa. Ipak, i pored rasta broja poljoprivrednih gazdinstava koja koriste internet, implementacija naprednih alata kao što su sistemi za upravljanje podacima, precizna poljoprivreda i automatizacija procesa ostaje na niskom nivou.
Jedan od razloga za ovakvu situaciju može biti nedostatak znanja i veština među poljoprivrednicima kada je reč o korišćenju digitalnih alata. Takođe, visoki troškovi implementacije novih tehnologija i nedostatak adekvatne podrške i obuke dodatno otežavaju situaciju. U mnogim slučajevima, posebno u ruralnim područjima, infrastruktura za internet još uvek nije dovoljno razvijena, što predstavlja dodatnu prepreku za digitalizaciju poljoprivrede.
Na evropskom nivou, postoji nekoliko inicijativa koje imaju za cilj da poboljšaju digitalizaciju u poljoprivredi. Evropska komisija je pokrenula različite programe i fondove kako bi podržala poljoprivrednike u integraciji digitalnih rešenja. Ove inicijative obuhvataju obuke, subvencije za nabavku opreme i podršku u razvoju digitalnih strategija.
Pored toga, postoje i primeri dobre prakse iz zemalja članica EU koje su uspešno implementirale digitalne tehnologije u poljoprivredu. Na primer, u nekim zemljama, korišćenje dronova za praćenje useva i analizu zemljišta postalo je uobičajeno, dok su drugi poljoprivrednici uspeli da optimizuju potrošnju vode i đubriva putem pametnih sistema za navodnjavanje.
U Srbiji, situacija je slična onoj u EU, gde se poljoprivrednici suočavaju sa izazovima u vezi s digitalizacijom. Iako se sve više poljoprivrednih gazdinstava povezuje na internet, implementacija naprednih tehnologija nije na zadovoljavajućem nivou. Državne institucije i organizacije civilnog društva rade na projektima koji imaju za cilj da osnaže poljoprivrednike i pruže im alate potrebne za korišćenje digitalnih rešenja.
Poljoprivrednici se sve više suočavaju sa potrebom za prilagođavanjem tržištu i povećanjem konkurentnosti, što zahteva korišćenje savremenih tehnologija. U tom smislu, edukacija i obuka su ključni faktori za uspeh. Programi koji nude obuke za korišćenje digitalnih alata i tehnika mogu pomoći poljoprivrednicima da bolje razumeju prednosti digitalizacije i kako je primeniti u svom radu.
Kako bi se poboljšala situacija, važno je da se poveća saradnja između različitih sektora — od državnih institucija, preko akademske zajednice, do privatnog sektora. Samo zajedničkim naporima moguće je ostvariti napredak u digitalizaciji poljoprivrede i omogućiti poljoprivrednicima da iskoriste sve prednosti koje moderne tehnologije pružaju.
U zaključku, iako je pristup internetu u poljoprivredi u EU značajno porastao, primena naprednih digitalnih tehnologija ostaje izazov. S obzirom na to da je digitalizacija ključna za budućnost poljoprivrede, neophodni su dodatni napori i investicije kako bi se omogućila veća efikasnost, održivost i konkurentnost u ovom sektoru. Uloga vlasti, obrazovnih institucija i privatnog sektora je od suštinskog značaja u ovom procesu, kako bi se osigurao uspeh i razvoj poljoprivrede u skladu sa savremenim trendovima.
