Ovogodišnja turistička sezona u Hrvatskoj suočava se s ozbiljnim izazovima, a prvi rezultati pokazuju da situacija na Jadranu daleko odskače od idealne. Prema rečima Jurice Kerblera, novinara iz Zagreba, ovogodišnji propusti i drastičan skok cena već se odražavaju na ukupne rezultate, dok predsezona u junu nije ispunila očekivanja.
Iako je sredina jula tradicionalno rezervisana za početak takozvanog špica sezone kada su kapaciteti uglavnom popunjeni, Kerbler upozorava da su se ove godine jasno pokazale slabosti tamošnjeg turizma. Najveći problem s kojim se Hrvatska suočava jeste gubitak statusa pristupačne destinacije. Gosti iz istočne Evrope, poput Poljaka, Mađara, Rumuna i Bugara, sve češće biraju druge obale.
„Hrvatska je postala skupa. Nije to više jeftina destinacija“, naglašava Kerbler, ilustrujući to stanjem u maloprodaji: „Cene u prodavnicama su barem za 30, ako ne i 50 odsto skuplje nego, recimo, u susednoj Italiji“. Ovaj trend je značajno uticao na turističku potražnju, jer su mnogi posetioci odlučili da preusmere svoja putovanja na jeftinije destinacije koje nude bolji odnos cene i kvaliteta.
Privatni stanodavci su pretrpeli najteži udarac. Mnogi apartmani na primorju, uprkos velikim investicijama poput izgradnje bazena, u samom špicu sezone ostaju prazni. Razlog leži u tome što privatni smeštaj više ne može da privuče goste isključivo kvalitetom, dok su cene ostale na nivou prošlogodišnjih. Naime, hrvatski turizam je dostigao svoj vrhunac po broju noćenja i dolazaka, i teško je očekivati nove rekorde u budućnosti. Primarna promena ogleda se u profilu gostiju koji sada dolaze na Jadran.
„Daleko bolje prolaze hoteli koji su skupi nego privatni apartmani… Dolaze oni koji imaju više para, koji mogu platiti hotel 300, 400, 500 evra za noć, a ne dolaze turisti koji odsedaju u apartmanu za 70 evra i troše kupovinom u prodavnicama“, objašnjava Kerbler. Dok se Istra i dalje odlično drži zahvaljujući vrhunskim hotelima u Rovinju, Puli i Poreču, kao i vernim gostima iz Austrije, Slovenije, Nemačke i Srbije, situacija u Dalmaciji i na ostrvima je znatno lošija.
Čak i na jugu zemlje, sam Dubrovnik posluje dobro, ali njegova okolna mesta beleže ozbiljne minuse. Na pitanje gde su otišli turisti koji su godinama letovali u Hrvatskoj, Kerbler odgovara da su Turska, Grčka, Albanija, pa čak i Egipat i Italija ponudili znatno bolji odnos cene i kvaliteta. „Mnogi gosti iz Poljske i Češke odustali su od Hrvatske i otišli su u Albaniju, Tursku, Egipat čak, na destinacije gde im je povoljnije, gde se nudi bolji kvalitet za ono što se mora platiti. Hrvatska je u tome najviše podbacila“, iskren je Kerbler.
Osim toga, kritikuje i ugostiteljsku ponudu, navodeći da su restorani i dalje slabi i da vlada trend brze zarade. Turisti sa skromnijim budžetom, koji su ranije dolazili na deset dana, sada skraćuju boravak na pet dana kako bi uštedeli, dok mnogi u potpunosti zaobilaze hrvatsku obalu gde, kako navodi, pivo u prodavnici košta dvostruko više nego u Nemačkoj.
Govoreći o koracima za spas sezone i pripremama za narednu godinu, Kerbler ističe da se u Hrvatskoj trenutno mnogo ulaže u hotelski smeštaj, te da se do sledeće godine očekuje oko 5.000 novih kreveta. Iako brendovi poput Hiltona i Meriota ulažu u ponudu, nedostatak velikog broja vrhunskih svetskih kompanija i dalje predstavlja problem. Sa druge strane, privatni sektor očekuju još teža vremena, delom i zbog uvođenja novih poreskih opterećenja.
„S privatnim smeštajem biće velikih problema, pogotovo što su uvedeni novi porezi koji su opterećenje za ljude koji privatno iznajmljuju, i verujem da će sigurno biti brojke manje poseta i manje trošenja u hrvatskim turističkim mestima“, zaključuje Kerbler, ukazujući na to da turizam više nije sigurna „zlatna koka“ za hrvatsku privredu i njene građane.
