Prema analizama tržišta, dizel vozila i dalje prednjače po broju slučajeva vraćanja kilometraže, jer su najčešće korišćena za duže relacije i veće godišnje kilometraže. Ova vozila predstavljaju atraktivnu metu za nepoštene prodavce koji žele da prikažu vozilo manje istrošenim nego što ono zaista jeste. U proseku, kod dizelaša, kilometraža se vraća za desetine hiljada kilometara, što direktno utiče na tržišnu vrednost i buduće troškove održavanja.
Stručnjaci ističu da kupci često pogrešno veruju da su dizel automobili „sigurnija kupovina“ zbog robusnosti motora, ali velika kilometraža koju ovi automobili prelaze zapravo povećava rizik od manipulacije. U praksi to znači da vozilo koje izgleda kao da je prešlo 180.000 kilometara može u stvarnosti imati više od 250.000 kilometara. Ove razlike mogu dovesti do skupih kvarova koji se ne očekuju prilikom kupovine.
Benzinska vozila beleže manji procenat manipulacija u odnosu na dizelaše, ali problem i dalje postoji. U proseku, kod ovih automobila, kilometraža se takođe vraća za desetine hiljada kilometara, što značajno menja procenu vrednosti i tehničkog stanja vozila. Kupci često misle da su benzinci „bezbedniji izbor“, ali podaci pokazuju da ni oni nisu imuni na prevare.
Hibridna vozila, iako ređa na tržištu, takođe pokazuju prisustvo manipulacija. Iako se procenat slučajeva čini manjim, finansijski rizik ostaje ozbiljan jer se i kod njih vraćaju velike brojke kilometara. To znači da se čak i relativno „mlađa“ vozila mogu naći u stanju koje ne odgovara onome što stoji u oglasu.
Električni automobili imaju najniži procenat prijavljenih manipulacija kilometražom, što stvara utisak da su najsigurnija kategorija na tržištu polovnjaka. Međutim, istraživanje pokazuje da kada do manipulacije dođe, razmere mogu biti izuzetno velike. U nekim slučajevima, kilometraža je vraćena za oko 80.000 kilometara, što je uporedivo sa najgorim slučajevima kod dizel vozila.
Ono što posebno zabrinjava jeste činjenica da kupci električnih vozila često polaze od pretpostavke da su „novija tehnologija“ i da samim tim nose manji rizik. Upravo ta percepcija može dovesti do opuštenije kupovine i manjeg proveravanja istorije vozila, što otvara prostor za ozbiljne finansijske greške.
Iako se struktura tržišta i dalje dominantno oslanja na dizel vozila, podaci jasno pokazuju da se manipulacija kilometražom javlja kod svih tipova pogona. Razlike postoje u učestalosti, ali ne i u činjenici da rizik uvek postoji. Prevaranti se prilagođavaju tržištu, pa se fokus postepeno pomera i na hibridna i električna vozila kako njihov broj raste.
Najveći problem za kupce ostaje nedovoljna transparentnost i oslanjanje na vizuelni utisak umesto na proveru istorije vozila. Vozilo sa „uverenjem“ o maloj kilometraži često može biti znatno istrošenije nego što se čini, što kasnije vodi ka neplaniranim troškovima i lošim investicijama. Stručnjaci upozoravaju da je detaljna provera istorije ključni korak pre svake kupovine.
U svetlu ovih informacija, kupci bi trebalo da budu oprezni i provere sve relevantne podatke pre nego što donesu odluku o kupovini. Korišćenje servisa koji nude proveru istorije vozila može pomoći u smanjenju rizika od prevara. Takođe, preporučuje se da se konsultuju stručnjaci ili mehaničari pre konačne odluke, kako bi se izbegle skupe greške i nepredviđeni troškovi u budućnosti.
Uzimajući u obzir sve navedeno, postaje jasno da nijedna kategorija vozila nije imuna na manipulacije, a kupci bi trebali biti svesni svih potencijalnih rizika pre nego što se odluče za kupovinu polovnog automobila.
