Beograd – Izdavačka kuća „Laguna“ je u Kafeteriji „Bukmarker“ u knjižari Delfi SKC predstavila novi roman Slavice Mastikose pod nazivom „Ptica koja pamti nebo“. Ova knjiga je rezultat autorkinog dubokog uverenja da nesavršenost ljudskog bića najbolje oslikava složenost života. Tokom promocije, autorka je naglasila važnost svojih junaka i njihovih priča, koje su proizašle iz emotivnog i intelektualnog istraživanja.
Osim Slavice, o romanu su govorile i književna kritičarka Olivera Nićiforović, književnica Ljiljana Šarac, kao i urednica Dubravka Dragović Šehović. Dragović Šehović, koja godišnje pregleda stotine knjiga, istakla je da se roman može svrstati u više žanrova, naglašavajući njegovu ljubavnu i trilersku dimenziju. „Rad na ovom romanu je išao glatko, a autorčina sposobnost da uplete brojne likove i da ih majstorski razvije je zaista impresivna,“ dodala je.
Ljiljana Šarac je ukazala na to da je Slavica hrabro prešla iz porodičnog romana u triler, što je veliki korak u njenom stvaralaštvu. „Pisati triler znači stalno održavati napetost i dinamiku priče. Mastikosa vešto postavlja pitanja koja se postavljaju kako radnja odmiče, igrajući šahovsku partiju sa čitaocima,“ objasnila je Šarac. Ova napetost čini roman izuzetno uzbudljivim i potiče čitaoce da aktivno učestvuju u otkrivanju tajni.
Nićiforović je istakla da je centralna nit romana ljubav autorke prema svojim likovima. Ona ih ne sudi, niti ih kažnjava, već ih prikazuje u njihovoj punoj složenosti. „Ovo je društveno angažovan roman sa čvrstim likovima koji su dobro povezani. Motivira nas da dalje istražujemo umetnost i istoriju,“ rekla je Nićiforović.
Mastikosa je izrazila zahvalnost čitaocima koji su se odazvali promociji i napomenula da je roman pisala četiri godine. „Moji likovi su me vodili kroz priču, često daleko od prvobitne ideje. Njihove emocije su pokazale da nisam pogrešila što sam ih slušala,“ izjavila je autorka. Takođe, ponosna je na to što je uspela da razreši detektivski element u romanu.
Ona je podelila duboku misao: „Samo ptice u kavezu pamte nebo, dok one koje slobodno lete nemaju potrebu za pamćenjem.“ Ova izjava oslikava težinu oslobađanja od tajni koje nas sputavaju, a trenutak kada se ljudi oslobode okova stvara prostor za slobodu i rast.
Mastikosa je takođe podsetila da prilikom donošenja odluka, ljudi treba da budu promišljeni i spremni da prihvate posledice. „Kada donosimo odluke, važno je zapitati se da li možemo da živimo sa njihovim posledicama,“ dodala je.
Roman „Ptica koja pamti nebo“ postavlja pitanje šta se dešava kada najvažnija istina zakasni za samo jedan treptaj. Kroz virtuozno građenje priče, autorka istražuje tajne koje kriju arhivirani dosijei i kako one oblikuju sudbine likova. Moto romana može se svesti na misao da su svi ljudski izbori uzrok nekog budućeg ishoda, što dodatno naglašava uzročnost i kompleksnost ljudskih odnosa.
Kroz sudbine koje se decenijama prepliću, roman govori o prijateljstvu, povratku sebi, i o trenutku kada strah ustupi mesto radosti. Na taj način, „Ptica koja pamti nebo“ ne samo da istražuje ljudske emocije, već i otvara vrata razumevanju umetnosti i istorije, pozivajući čitaoce da razmišljaju o svojim vlastitim izborima i posledicama.
Mastikosa ostavlja snažan utisak na svoje čitaoce, pozivajući ih da se suoče sa vlastitim strahovima i da pronađu slobodu kroz razumevanje i prihvatanje svojih sudbina. Ova knjiga, sa svojim bogatim narativom i dubokim temama, zasigurno će naći mesto u srcima ljubitelja književnosti.
