Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) objavila je zabrinjavajuće informacije o rezultatima međunarodne procene učenika (PISA) u evropskim zemljama. Ova procena, koja se fokusira na matematicu, čitanje i prirodne nauke, pokazala je oštar pad znanja učenika. U izveštaju se navodi da su prosečni rezultati učenika najniži otkako se sprovodi ovaj program, što predstavlja alarmantan signal za obrazovne sisteme širom Evrope.
Pad učeničkih postignuća potvrđen je u zemljama članicama OECD-a, a posebno je zabrinjavajuće to što 20% 15-godišnjih učenika sada pokazuje nedovoljan učinak u oblastima nauke, matematike i čitanja, što je povećanje u odnosu na 16% iz 2022. godine. Istraživanje PISA 2025. godine obuhvatilo je 760.000 učenika iz 91 zemlje i ekonomije, što ga čini najvećim dosad sprovedenim.
U Španiji, na primer, polovina učenika uzrasta od 15 i 16 godina pokazala je nizak nivo znanja iz nauke, dok je samo 28% njih dostiglo minimalni nivo kompetencije potreban za suočavanje sa svakodnevnim izazovima i budućim karijerama. Pad u čitanju i matematici u Španiji iznosio je 28 poena u poslednjih deset godina, što ukazuje na ozbiljan problem u obrazovanju. Španski državni sekretar za obrazovanje, Abelardo de la Rosa, istakao je da su rezultati loši i u nauci.
U Portugalu i Nemačkoj takođe su zabeleženi slični problemi. Viši analitičar OECD-a, Tu Halgrin, upozorio je da učenici ne razumeju dugačke tekstove i često čitaju brzopleto, što dodatno pogoršava situaciju. U Holandiji, čitalačke veštine su opale za 39 poena, a mladi Holanđani nisu dostigli minimalni nivo potrebnog znanja za puno učešće u društvu.
Francuski učenici su se takođe suočili sa padom, sa rezultatima koji su pali za 40 poena u poslednjih deset godina na testiranju iz matematike i razumevanja pročitanog. Ovaj pad odgovara gubitku od dve godine učenja, a analitičar iz OECD-a, Erik Šarbonije, istakao je ozbiljnost problema sa učinakom učenika, koji se pogoršao ne samo u Francuskoj već i u mnogim drugim evropskim zemljama.
Ova situacija izazvala je brojne reakcije i polemike, a neki opozicioni političari i mediji su pokušali da iskoriste rezultate PISA testiranja kako bi kritikovali vlast u Srbiji. Ipak, činjenica je da je pad znanja i nivoa veština opšti trend u Evropi, a uzroci su često kompleksni i vezani za savremene tehnologije i način učenja.
U Srbiji, međutim, postoji dodatni problem. Učenici su izgubili celu školsku godinu zbog učestvovanja u besmislenim protestima, što je dodatno pogoršalo njihovu situaciju. Ova situacija ukazuje na potrebu za hitnim reformama u obrazovanju i unapređenju nastavnih metoda kako bi se učenicima omogućilo da postignu bolje rezultate.
U zaključku, rezultati PISA testiranja otkrivaju alarmantne podatke o znanju učenika u Evropi, uključujući i Srbiju. Potrebno je hitno delovati kako bi se povratio kvalitet obrazovanja i kako bi buduće generacije mogle uspešno da se suoče sa izazovima savremenog društva. Ova situacija zahteva angažman svih aktera u obrazovnom sistemu, uključujući vlade, škole, nastavnike i same učenike, kako bi se napravili koraci ka poboljšanju obrazovnog procesa.
