Suša i ekstremno visoke temperature već su ozbiljno ugrozile ovogodišnju poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji, a domaće proizvođače očekuje dodatni izazov sa sve strožim pravilima za plasman hrane na tržište Evropske unije. Naime, nova pravila zahtevaju da proizvođači vode računa o mnogim aspektima proizvodnje, koji prevazilaze samo zdravstvenu ispravnost hrane. U fokusu će biti način na koji je proizvod nastao, uključujući upotrebu pesticida, zaštitu životne sredine, sledljivost proizvoda, dobrobit životinja i uslove u kojima se odvija proizvodnja.
Prema agroekonomskom analitičaru Žarku Galetinu, ovo pomeranje pažnje sa samih proizvoda na proces njihove proizvodnje predstavlja značajnu promenu. Proizvodi koji se izvoze u EU moraju ispunjavati zdravstvene i fitosanitarne uslove, ali sve je važnije i da sam proces proizvodnje bude usklađen sa standardima koji važe za evropske proizvođače. Kontrola neće počinjati tek na granici, već će se zahtevi morati ispunjavati tokom celog proizvodnog procesa.
Ova nova pravila donose i dodatne troškove za domaće proizvođače, dok bi oni koji se uspešno prilagode mogli ojačati svoju poziciju na evropskom tržištu. Proizvođači će biti primorani da obrate više pažnje na upotrebu sredstava za zaštitu bilja, kao i na vođenje evidencije o proizvodnji i mogućnost utvrđivanja porekla proizvoda. Kriterijumi zaštite životne sredine, upravljanja otpadom i održivosti proizvodnje postaju sve važniji.
Poseban izazov predstavljaće stočarski sektor, koji se suočava sa strogim pravilima u EU koja se odnose na dobrobit životinja, upravljanje otpadom, emisije i zaštitu životne sredine. Ispunjavanje ovih zahteva često zahteva značajna ulaganja u objekte, opremu i infrastrukturu, što može biti posebno teško za manja gazdinstva. Galetin takođe ističe da će određeni standardi biti primenljivi i na voćarstvo, ali da je u stočarstvu potrebna ozbiljnija infrastruktura za njihovo ispunjavanje.
S obzirom na to da Evropska unija predstavlja jedno od najvažnijih tržišta za srpsku poljoprivredu, a oko polovine poljoprivrednih proizvoda iz Srbije se izvozi na to tržište, usklađivanje sa novim zahtevima predstavlja ključno pitanje za mnoge proizvođače. Oni koji ne budu mogli da ispune nove uslove mogli bi se suočiti sa ozbiljnim problemima pri plasmanu svojih proizvoda.
Jedno od najvećih pitanja koje se postavlja pred poljoprivrednike je koliko će koštati prilagođavanje novim propisima. Ulaganja u objekte, opremu, dokumentaciju i kontrolu proizvodnje povećavaju ukupne troškove poslovanja. Deo tih troškova bi mogao na kraju biti prenet na cenu proizvoda, što bi moglo dovesti do rasta cena hrane na tržištu.
Galetin upozorava da će domaći proizvođači morati ostati konkurentni, posebno imajući u vidu da nemaju isti nivo subvencija kao njihovi kolege u Evropskoj uniji. Na duži rok, srpski proizvođači će morati da se prilagode novim pravilima i načinu proizvodnje, što će verovatno rezultirati povećanjem cena proizvoda.
Ipak, nova pravila ne moraju biti isključivo negativna. Proizvođači koji se na vreme prilagode i ispune visoke standarde mogli bi dobiti prednost na tržištu. Ako evropski kupci postanu sve više svesni porekla, načina proizvodnje, kvaliteta i sledljivosti, domaći proizvodi koji ispunjavaju visoke standarde mogli bi postati konkurentniji.
Za srpske poljoprivrednike dolazi period prilagođavanja. Ključna promena je da će se mnogi zahtevi morati ispuniti na samom gazdinstvu, mnogo pre nego što proizvod krene ka evropskom tržištu. Ova nova pravila predstavljaju veće obaveze i potencijalne troškove, ali takođe nude mogućnost da kroz kvalitet i pouzdanost pronađu svoje mesto na zahtevnom tržištu Evropske unije.
