Nulti pacijent – termin koji je postao poznat široj javnosti tokom pandemije koronavirusa, sada je dobio novo značenje. Naime, holandski ornitolog Leo Šilperord postao je prva osoba koja je obolela od smrtonosnog hantavirusa i prenela ga na kruzer, čime je brod pretvoren u „zdravstvenu bombu“. Šilperord i njegova supruga Mirima, pre nego što su se ukrcali na brod „MV Hondius“, posetili su deponiju u Argentini u nadi da će uočiti retku belogrlu karakaru. Nažalost, dok su bili na toj deponiji, par je verovatno udahnuo čestice zaražene virusom iz izmeta patuljastih pirinčanih pacova, nosilaca andskog hantavirusa, jedine poznate forme koja se može prenositi sa čoveka na čoveka.
Nakon samo nekoliko dana, Leo je preminuo, a virus se brzo širio brodom, što dovodi do ozbiljnih briga o zdravlju putnika. Ova situacija nije jedina epidemija koja se dogodila na brodovima. Na primer, više od 100 ljudi je zaraženo norovirusom na brodu „Caribbean Princess“, iako uzrok zaraze nije bio poznat.
U svetlu ovih događaja, važno je razumevanje kako neko postaje „nulti pacijent“ i kako se može sprečiti slična situacija tokom putovanja. New York Post je, uz pomoć dr. Stivena Kveja, sastavio listu od deset grešaka koje putnici često prave i koje mogu dovesti do epidemije.
Prva greška je poseta pećinama sa slepim miševima radi selfija. Ovi sisavci su poznati kao rezervoari ozbiljnih virusa poput besnila, ebole i marburga. Uzimanje slika u njihovoj blizini može biti opasno, te je preporučljivo izbegavati pećine, tunele i rudnike gde oni obitavaju.
Druga greška je konzumiranje „lokalnih delikatesa“, posebno mesa divljih životinja. Meso majmuna, slepih miševa ili glodara može izgledati kao kulinarska avantura, ali predstavlja ozbiljan rizik od bolesti poput HIV-a, antraksa i majmunskih boginja.
Takođe, posmatranje ptica ili piknik blizu deponija može biti opasno. Deponije su mesta na kojima se koncentrišu zaražena prašina i otpad, što može dovesti do udisanja patogena.
Čišćenje kabina ili seoskih kuća bez zaštite je još jedna greška. Kada se mete ili usisava izmet glodara, čestice virusa se podižu u vazduh. Korisno je koristiti vlažne krpe i dezinfekcijske sredstva.
Plivanje u toplim lagunama, džunglama ili stajaćim rekama može biti još jedan izvor infekcija. Čak i čista voda može sadržavati bakteriju Leptospira, koja uzrokuje leptospirozu, što je veoma opasno.
Punjenje flašica vodom u toaletima aerodroma takođe predstavlja rizik. U zemljama gde voda iz česme nije za piće, važno je izbegavati i led i vodu iz aerodroma, koristeći isključivo flaširana pića.
Grljenje majmuna ili lutalica radi fotografije može izgledati kao zabavna uspomena, ali ugrizi i ogrebotine divljih životinja su potencijalni izvori besnila ili herpesa B, što ih čini veoma opasnim.
Konzumiranje sirovih školjki i morskih plodova je još jedan način na koji putnici mogu doći u kontakt sa bolestima. Školjke filtriraju vodu u kojoj žive, pa ako je voda zagađena, rizikujete infekciju norovirusom ili hepatitisom A.
Obilasci „vlažnih pijaca“ gde se prodaju žive životinje takođe predstavljaju rizik. Bliski kontakt sa stresiranim životinjama i njihovim izmetom idealan je način za prenos virusa na ljude.
Na kraju, važno je napomenuti da ignorisanje simptoma nakon putovanja može dovesti do opasnosti. Nulti pacijent postaje opasan kada se dijagnoza odlaže. Ako se simptomi pojave nakon putovanja, važno je obavestiti lekara o svim mestima koja ste posetili i o hrani koju ste konzumirali. Ove informacije su ključne za brzo dijagnostikovanje i sprečavanje dalje zaraze.
