Majka Aleksandra Mirića, Nevenka Mirić, ispričala je kako je saznala za tragičnu nesreću koja je zadesila njenog sina, koji je nastradao u saobraćajnoj nesreći 13. avgusta 2024. godine. Prema njenim rečima, brat njenog supruga je u tri sata po noći nazvao i rekao joj da je Aleksandar udaren autom i da je vozač pobegao sa mesta nesreće. Ujutru je mlađi sin došao po njih i zajedno su otišli u Beograd.
Aleksandar Mirić, koji je živeo u Beogradu sa svojom devojkom, bio je na putu da se vidi sa bratom od strica i najboljim drugom pre nego što su planirali da otputuju u Barselonu. U trenutku nesreće, vraćao se gradskim autobusom. Njegova devojka je više puta pokušavala da ga kontaktira te noći, što ukazuje na to da je postojala zabrinutost s njene strane.
Na suđenju stomatologu Slobodanu Stevanoviću, koji je optužen za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja, prikazan je snimak sa nadzorne kamere. Na njemu se može videti trenutak udarca, kada je telo Aleksandra odbačeno kroz vazduh nekoliko metara. Ovaj snimak je izazvao snažne emocije u sudnici, posebno kod porodice nastradalog.
Nevenka Mirić je otkrila da su Aleksandar i njegova devojka tog dana slavili sedam godina veze i planirali put. Izrazila je duboku bol zbog gubitka sina, ističući da nije ni slutila da će ga izgubiti te noći. Ona je naglasila da njen sin nije bio vozač i da nije voleo da vozi, već se bavio parkurom i savateom.
Tokom suđenja, okrivljeni je tvrdio da je video kako je Aleksandar ustao nakon udarca, što su stručnjaci osporili. Veštak sudske medicine Vesna Jovanović je izjavila da je nemoguće da se Aleksandar ustao s obzirom na povrede koje je zadobio. Analizirajući povrede, Jovanović je istakla da je Aleksandar bio u brzom hodu ili trku u trenutku udarca, što je potvrdilo da je udar bio veoma jak.
Nevenka Mirić je izjavila da je imala tri želje. Prva je bila da se njeno dete venča sa svojom devojkom i da dobiju decu, jer su bili „srodne duše“. Druga želja je bila da vidi da je okrivljeni svestan svoje krivice i da se kaje za ono što je učinio. Treća želja je bila da sud donese pravednu odluku, kako bi to donelo malo mira njenoj porodici i Aleksandri.
U ovom tragičnom slučaju, porodica Mirić se suočava sa gubitkom voljenog sina, dok se pravda pokušava ostvariti kroz pravni sistem. Ova situacija osvetljava mnoge aspekte bezbednosti u saobraćaju i odgovornosti vozača, kao i emocionalne posledice koje gubitak voljene osobe može imati na porodicu.
Ovaj slučaj takođe podseća na važnost svesti o bezbednosti u saobraćaju, kako za vozače, tako i za pešake. Mnogi se često ne osvrću na rizike koje nose nesavesne vožnje i nepažnja na putu. Porodica Mirić, suočena s ovom tragedijom, postavlja pitanje kako bi se ovakve situacije mogle sprečiti u budućnosti.
U trenutku kada se svet suočava sa sve većim brojem saobraćajnih nesreća, važno je podizati svest o odgovornosti svih učesnika u saobraćaju. Svaka tragedija, poput ove, naglašava potrebu za promenama i unapređenjem bezbednosti na putevima. Porodica Mirić se nada da će pravda biti zadovoljena i da će se ovakvi incidenti smanjiti u budućnosti, kako bi se sprečili dalji gubici mladih života.
