Prošle su tek nepune dve nedelje od odavanja počasti poginulom pripadniku 52. bataljona vojne policije (bVP) Desimiru Selimoviću, poznatom kao Desko, u selu Veliki Izvor kod Zaječara. Udruženje veterana organa bezbednosti i vojne policije Srbije, zajedno sa bivšim pripadnicima 52. bVP, ponovo su na zadatku, ne samo da neguju kulturu sećanja na poginulog heroja iz 1999. godine, već i da pruže humanitarnu pomoć.
Desko je rođen 1978. godine i ranjen je na karauli Košare 12. aprila 1999. godine. Nažalost, tokom transporta u bolnicu kod Đakovice, 14. aprila 1999. godine, poginuo je od eksplozije NATO bombe. Tokom godišnjeg pomena, veterani su primetili da porodica Selimović živi u staroj, oronuloj kući i u krajnjoj oskudici. Na sastanku Izvršnog odbora doneta je odluka da se porodici Selimović pruži pomoć.
Ubrzo nakon toga, pokrenuta je akcija prikupljanja pomoći. Za nepunih deset dana, veterani su uspeli da prikupe sredstva za kupovinu osnovnih potrebština, uključujući veš mašinu i frižider, koji su porodici najpotrebniji. Pored toga, saborci iz 52. bVP prikupili su značajna novčana sredstva kako bi porodici uplatili zaostala dugovanja za komunalne usluge i obezbedili kućne potrebštine.
Veterani Udruženja i 52. bVP ponovo su posetili porodicu Selimović 24. aprila 2026. godine kako bi uručili humanitarnu pomoć. Ovaj trenutak bio je emotivan i dirljiv, a suze u očima članova porodice Selimović jasno su pokazivale koliko im znači ova pomoć. Njihova zahvalnost, izražena kroz nekoliko jednostavnih reči, svedočila je o iznenađujućem osećaju empatije koji su doživeli.
Na događaju su pored porodice Selimović prisustvovali i predstavnici romske zajednice iz Zaječara, kao i mnogi građani i članovi patriotskih udruženja, što ukazuje na to da ovakvi humani gestovi nisu svakodnevni, ali bi trebali biti češći. Kada se siromašnoj romskoj porodici kaže „niste više sami“, to postaje mnogo više od obične kurtoazne izjave. To je nova nada za ljude koji su u teškoj situaciji, koji su možda izgubili veru u ljudsku dobrotu i solidarnost.
U svom obraćanju prilikom uručenja pomoći, predstavnik Udruženja naglasio je da se ovo Udruženje od svog osnivanja drži zavetne obaveze da nijedan veteran, nijedna žrtva data za Otadžbinu, neće biti zaboravljena ili zapostavljena. Ova izjava dodatno osnažuje vezu između veterana i porodica koje su izgubile svoje najmilije tokom ratnih sukoba.
Osim što je pružena materijalna pomoć, ovaj gest je takođe podsetnik na važnost zajedništva i solidarnosti u teškim vremenima. U društvu koje se često suočava sa izazovima, ovakvi potezi podsećaju na to koliko je važno raditi zajedno kako bismo pomogli onima kojima je pomoć najpotrebnija. U ovom slučaju, veterani su pokazali da su spremni da se bore ne samo na bojnom polju, već i u životu, pomažući onima koji su u potrebi.
Ova priča o humanosti i solidarnosti može poslužiti kao inspiracija za mnoge druge, podstičući ih da prepoznaju važnost podrške i zajedništva u svojim zajednicama. Na kraju, sećanje na Desimira Selimovića ne bi trebalo da bude samo simbol borbe i žrtve, već i podsticaj za građane da se okupe i pomognu jedni drugima, čime bi se čuvala njegova uspomena i doprinosila boljem sutra za sve.
