Skupština Crne Gore je nedavno podržala pokretanje postupka promene Ustava, što je izazvalo brojne reakcije u javnosti, posebno među Srbima koji žive u toj zemlji. Od 77 prisutnih poslanika, 74 su glasala za promene, dok su tri predstavnika Demokratske narodne partije, predvođene Milanom Kneževićem, bila protiv. Knežević je izrazio zabrinutost zbog izostavljanja srpskog jezika kao službenog jezika, trobojke kao narodne zastave i pitanja dvostrukog državljanstva.
Profesor Čedomir Antić, koji je gostovao u emisiji „Oko“, ocenio je da je izostavljanje srpskog jezika iz ustavnih promena manipulacija koja je dovela do obespravljivanja i segregacije srpskog naroda u Crnoj Gori. On je naglasio da trenutni status srpskog jezika nije prihvatljiv i da predstavlja ozbiljan problem za identitet srpskog naroda.
Antić je ukazao na visoke prepreke koje Ustav postavlja za izmene identitetskih odredbi, ističući da su potrebne dve trećine glasova u Skupštini, kao i referendum na kojem bi trebalo da se prikupi 350.000 glasova. Ove prepreke čine gotovo nemogućim ostvarenje prava srpskog naroda na njegov jezik i simboliku, što Antić vidi kao ozbiljno kršenje ljudskih prava.
Prema njegovim rečima, u Crnoj Gori živi između 34 i 35 procenata Srba, a većina građana govori srpskim jezikom. U tom kontekstu, Antić se zapitao kakva je to Evropska unija u koju se Crna Gora želi integrisati, ako se položaj Srba ne reši. On je ukazao na to da, ako se drugim narodima daju prava, a Srbima ne, to predstavlja kršenje ljudskih prava.
Profesor Antić je istakao važnost očuvanja identiteta Srba u Crnoj Gori i naglasio da je neophodno raditi na obezbeđivanju ravnopravnosti svih naroda u toj zemlji. On se protivi bilo kakvoj podele Srba u Crnoj Gori i smatra da bi Srbija kao matična država trebala da se angažuje na očuvanju i zaštiti prava svojih sunarodnika.
Ova situacija u Crnoj Gori ne predstavlja samo pravni problem, već i pitanje identiteta i kulture. Srpski jezik i simbolika su ključni elementi identiteta srpskog naroda, a njihovo izostavljanje iz ustavnih promena može imati dugoročne posledice po društvo i međunacionalne odnose u Crnoj Gori.
Uprkos ovim izazovima, Antić je pozvao na dijalog i saradnju među svim narodima u Crnoj Gori. On veruje da je moguće pronaći rešenje koje će zadovoljiti sve strane i omogućiti ravnopravnost i suživot. U tom smislu, važno je da se otvore kanali komunikacije i razumevanja, kako bi se prevazišle tenzije i izgradila budućnost zasnovana na međusobnom poštovanju.
Takođe, Antić je apelovao na međunarodnu zajednicu da obratiti pažnju na situaciju u Crnoj Gori i pomogne u rešavanju ovih pitanja. On je naglasio da je važno da međunarodne institucije podrže proces demokratizacije i zaštite ljudskih prava, kako bi se obezbedila stabilnost i mir u regionu.
Ova situacija u Crnoj Gori je veoma kompleksna i zahteva pažljivo upravljanje i razumevanje. Uloga srpskog jezika i identiteta u Crnoj Gori je ključna tema koja zahteva dalju diskusiju i delovanje. Srbi u Crnoj Gori, kao i svi narodi, imaju pravo da budu ravnopravni i da se njihova kultura i jezik poštuju i očuvaju.
