Prema podacima klimatskih službi Evropske unije, jun 2026. godine bio je najtopliji mesec ikada zabeležen u zapadnoj Evropi i drugi najtopliji na globalnom nivou, sa prosečnom temperaturom koja je za 1,39 stepeni Celzijusa viša od predindustrijskog proseka. Ove rekordne temperature na kopnu poklopile su se sa najvišim junskim temperaturama površine mora, što ukazuje na kontinuirano gomilanje toplote u klimatskom sistemu Zemlje. Samanta Berdžis, strateška direktorka za klimatska pitanja pri ECMWF-u, istakla je da ovi rekordi odražavaju klimatski sistem koji nastavlja da akumulira toplotu, što dovodi do intenzivnijih toplotnih talasa i povećanih rizika za ljude, ekosisteme i infrastrukturu.
Krajem juna, zapadna i centralna Evropa su se suočile sa intenzivnim toplotnim talasom koji je oborio mnoge mesečne i apsolutne temperaturne rekorde, uključujući Nemačku i Češku. Ovaj događaj usledio je nakon neuobičajeno jakog toplotnog talasa u maju, a početkom jula je usledio još jedan talas, što ukazuje na to da ekstremne vrućine postaju sve učestalije i dugotrajnije u Evropi. Sušni uslovi zahvatili su veliki deo kontinenta, posebno Pirinejsko poluostrvo, jug Francuske i delove istočne Evrope, što je rezultiralo povećanom aktivnošću šumskih požara, smanjenim tokom reka i rastućim rizikom od suše, što negativno utiče na poljoprivrednu proizvodnju.
Profesor Otmar Edenhofer, predsedavajući nezavisnog klimatskog savetodavnog tela EU, naglasio je da ostvarivanje klimatskih ciljeva EU za 2040. i 2050. godinu zahteva značajno smanjenje emisija u čitavoj privredi. Iako je poljoprivreda postigla određeni napredak, obim i tempo smanjenja emisija još uvek nisu dovoljni. Sektor će morati da intenzivira aktivnosti kako bi doprineo postizanju klimatske neutralnosti i obezbedio snabdevanje hranom u uslovima klimatskih promena.
U međuvremenu, morski toplotni talasi su se proširili zapadnim Sredozemljem i obalama Atlantskog okeana, ugrožavajući morske ekosisteme. Jun 2026. godine zabeležio je najviše junske temperature površine mora u svetskim okeanima bez ledenog pokrivača, premašivši prethodni rekord iz 2024. godine. Stručnjaci delimično pripisuju ovaj fenomen jačanju El Ninjo, dok naglašavaju da dugoročne klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima ostaju glavni uzrok rasta globalnih temperatura.
Klimatski eksperti su upozorili da ovi rekordi pokazuju da klimatski sistem akumulira sve veće količine toplote, što dovodi do češćih i intenzivnijih toplotnih talasa sa ozbiljnim posledicama po javno zdravlje, ekosisteme i infrastrukturu. Na marginama Bonske konferencije o klimatskim promenama, doktor Vilijam Lamb iz Instituta za istraživanje uticaja klimatskih promena upozorio je da Evropa ide ka još jednom letu obeleženom rekordnim temperaturama. Ljudske aktivnosti su dovele do zagrevanja od 1,37 stepeni Celzijusa, a očekuje se da će globalna temperatura uskoro premašiti prag od 1,5 stepeni.
Evropska komisija se suočava sa izazovom smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte dok se istovremeno bori s posledicama sve viših temperatura. Ova promena u pristupu usledila je nakon što su zabeleženi smrtni slučajevi povezani sa toplotnim talasima, čime se naglašava hitnost i ozbiljnost situacije.
