Američki granični službenik Tom Homan nedavno je izjavio da bi kamere koje službenici nose na telu trebalo da postanu standardna oprema agenata američke Službe za imigraciju i carine (ICE). Ova izjava dolazi nakon dva smrtonosna incidenta koji su se dogodili u Teksasu i Mejnu, gde službenici nisu imali takve kamere. Homan je naglasio važnost ovih kamera, ističući da one omogućavaju američkoj javnosti da vidi ono što je službenik video u trenutku donošenja odluke o upotrebi sile.
On je u intervjuu za CBS Njuz rekao: „Mislim da su kamere na telu pravi put. One omogućavaju američkoj javnosti da vidi ono što je službenik video u trenutku kada je doneo odluku da reaguje.“ Homan je dodao da snimci mobilnih telefona ili nadzornih kamera ne mogu u potpunosti da prikažu okolnosti koje dovode do odluke o upotrebi sile, ističući da je važno da javnost razume situaciju iz perspektive policijskog službenika.
Homan je takođe naveo da je ranije odobrenih 20 miliona dolara za nabavku kamera bilo nedovoljno. Nakon usvajanja dodatnog paketa finansiranja od oko 70 milijardi dolara, obezbeđen je novac za nabavku i uvođenje kamera u upotrebu širom zemlje. Ove kamere bi trebale pomoći u transparentnosti rada agenata ICE i smanjiti mogućnost nesporazuma ili zloupotreba.
Govoreći o nedavnim incidentima, Homan je rekao da bi trebalo sačekati rezultate istrage, ali je napomenuo da je američki ministar za unutrašnju bezbednost Markvejn Malin privremeno obustavio zaustavljanje vozila tokom imigracionih operacija zbog bezbednosti agenata. Međutim, predsednik SAD Donald Tramp je tu meru ukinuo. Ova odluka je izazvala zabrinutost među agentima i javnošću, s obzirom na nedavne događaje.
Homan je izrazio zabrinutost zbog poziva nekih političara da se građani suprotstavljaju agentima ICE. On je naglasio: „Bez obzira na to šta neko misli o ICE ili imigracionim zakonima, građani bi trebalo da sarađuju sa organima reda.“ Ova izjava dolazi u trenutku kada se tenzije oko imigracione politike u SAD pojačavaju, a mnogi građani izražavaju nezadovoljstvo radom ICE.
Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD (DHS) je nedavno saopštilo da će svaki tim ICE zadužen za hapšenja ubuduće imati najmanje jednog službenika opremljenog kamerom na telu. Ova odluka je deo šire strategije za povećanje odgovornosti i transparentnosti u radu agencija za sprovođenje zakona.
DHS je takođe naveo da su kamere već raspoređene u više od polovine terenskih kancelarija ICE, a preostale kancelarije bi trebalo da ih dobiju u narednih 60 dana. Ova brza implementacija kamera na telu može značajno promeniti način na koji agencije za sprovođenje zakona funkcionišu i kako se doživljavaju u javnosti.
Početkom jula, incident u Hjustonu doveo je do smrti državljanina Meksika koji je decenijama živeo u SAD. U narednim danima, u Bidfordu, u saveznoj državi Mejn, agent ICE je usmrtio državljanina Kolumbije. U oba slučaja, službenici nisu nosili kamere na telu, što je dodatno podstaklo diskusiju o važnosti ovih uređaja u sprovođenju pravde i zaštiti građana.
S obzirom na sve ove događaje, jasno je da će implementacija kamera na telu imati dalekosežne posledice za rad agenata ICE i percepciju javnosti o njihovom radu. Transparentnost i odgovornost postaju ključni elementi u izgradnji poverenja između javnosti i organa reda, a kamere na telu predstavljaju korak ka postizanju tog cilja. Homanova izjava naglašava potrebu za većom odgovornošću i otvorenošću u radu službi koje se bave sprovođenjem zakona, a situacija u vezi sa nedavnim incidentima dodatno pojačava tu potrebu.
