Evropsko tržište sve više traži proizvode iz održive i organske proizvodnje, a Srbija se polako prilagođava tim zahtevima. U tom kontekstu, zova se nameće kao biljka koja bi mogla doneti sigurnu zaradu poljoprivrednicima. Ova do sada zapostavljena kultura može postati deo šire priče o razvoju domaće poljoprivrede, uz minimalna ulaganja i veliku potražnju na tržištu.
Zova, poznata po svojim plodovima i cvetovima, može se uzgajati u peskovitim tlima, a sever Vojvodine se ističe kao glavno područje njenog uzgoja. Poljoprivrednici, poput Jene Šerfeza iz Horgoša, prepoznali su potencijal ove biljke. Prema njegovim rečima, prinos zove može biti značajno veći od grožđa, a ulaganja su manja. Naime, zova rađa od 10 do 12 tona po hektaru, a proizvođači očekuju zaradu od više od 500.000 dinara po hektaru.
Jedna od prednosti zove je što se može gajiti gotovo bez hemijske zaštite, što je čini idealnom za organsku proizvodnju. Takođe, njen proces berbe je jednostavniji u poređenju sa grožđem. Orezivanje počinje u novembru, a održavanje biljke je lako, što dodatno doprinosi njenoj rentabilnosti. Na tržištu, potražnja za zovom raste, a otkupljivači su zainteresovani i za njene cvetove, iako voćari čekaju berbu plodova, jer je njihova cena značajno viša.
Zova se koristi u različite svrhe, uključujući prehrambenu i farmaceutsku industriju. Poznato je da ima više od 75 načina primene. Vladislav Ognjanov, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ističe da svaki deo zove ima hranljivu ili farmaceutsku vrednost. Plodovi se koriste za pravljenje džemova, rakije, čaja, a posebno su popularni u Bačkim vinogradima, gde se proizvodi vino sa dodatkom zove.
S obzirom na to da je u zapadnim zemljama zabranjena upotreba sintetičkih boja u prehrambenoj industriji, zova je postala još traženija kao prirodni dodatak boji. Šerfeze, koji ima iskustva u proizvodnji zove, dobio je ponude iz Švajcarske za preradu i izvoz njenih proizvoda, koji su tamo veoma popularni, posebno u medicinske svrhe.
U svetlu ovih informacija, zova se čini kao izuzetno perspektivna kultura koja može doneti značajne ekonomske koristi poljoprivrednicima u Srbiji. S obzirom na sve veće zahteve tržišta za održivim i organskim proizvodima, zova se može nametnuti kao ključna biljka koja će doprineti razvoju domaće poljoprivrede i omogućiti poljoprivrednicima da se bolje integrišu u evropsko tržište.
Poljoprivrednici u Srbiji sada imaju priliku da istraže i razviju proizvodnju zove, što može značajno unaprediti njihovu ekonomsku situaciju. Ulaganje u ovu biljku može doneti brze i značajne rezultate, a uz dobru organizaciju i znanje, proizvođači mogu ostvariti visoke prinose i stabilne prihode.
U zaključku, zova predstavlja potencijalnu priliku za srpske poljoprivrednike da se prilagode promenama na tržištu i iskoriste nove mogućnosti. Njena jednostavna obrada, visoka tražnja i mogućnost za organsku proizvodnju čine je idealnom kulturom za budućnost. Ulaganje u zovu može biti pravi put ka unapređenju poljoprivrede u Srbiji i njenom jačanju na evropskom tržištu.
