Posle bolnog preokreta na pariskoj šljaci, Novak Đoković stao je pred medije i pokušao da objasni kako je meč koji je imao pod kontrolom izmakao iz njegovih ruku. Duel protiv Žoao Fonseka ostaće upisan kao tek drugi put u njegovoj karijeri da je izgubio nakon vođstva od 2:0 u setovima, prvi takav udarac doživeo je još 2010. godine protiv Jirgen Melcera. Fonseka je do velikog trijumfa na Rolan Garosu stigao posle preokreta rezultatom 4:6, 4:6, 6:3, 7:5, 7:5.
Đoković je nakon meča izjavio: „Neverovatan meč. Teško je izgubiti posle 2:0, ali veliko priznanje za Žoaa, zaslužio je da pobedi. Bio je bolji u važnim poenima, bilo je nekih neverovatnih razmena, a on je pronalazio neverovatne udarce, linije. Meni nije bilo prijatno da igram protiv rivala na takvom nivou. Ne mislim da sam uradio previše toga pogrešno, on je jednostavno bio bolji.“ Ova izjava jasno ukazuje na Đokovićevu skromnost i poštovanje prema protivniku.
Na konferenciji za medije jedno od pitanja odnosilo se i na eliminaciju Janika Siner, ali Đoković nije želeo da širi priču u tom pravcu, rekavši: „Zaustaviću vas odmah. Hajde da pričamo o nečem drugom.“ Ova reakcija može se protumačiti kao želja da se fokusira na sopstveni performans i meč, umesto da se upušta u diskusije o drugim igračima.
Đoković je potom govorio i o svom fizičkom stanju, oporavku od povrede i utiscima koje nosi iz Pariza. „Osećam se posle tri meča ovde kao da sam igrao sve turnire na šljaci. Bio sam povređen tri meseca, osećao sam da igram dobro. Uzimajući u obzir sve to, mislim da sam pokazao dobar nivo. Sada sam razočaran zbog poraza, a bio sam blizu pobede.“ Ove reči svedoče o njegovoj borbenosti i odlučnosti da se vrati na vrh nakon povrede.
Poseban deo konferencije bio je posvećen upravo Fonseki, teniseru o kojem se poslednjih meseci sve više govori u svetskom tenisu. „Čestitao sam mu, rekao sam mu da treba da bude ponosan na sebe i poželeo sam mu sreću u nastavku turnira. Ovaj nivo igre stvorio je veliki hajp oko njega, a sada vidimo da je opravdan. Ima potencijal za velike stvari,“ rekao je Đoković, naglašavajući Fonsekovu profesionalnost i talenat.
Iako je poraz teško pao, Đoković nije krio emocije zbog podrške koju je dobio sa tribina tokom dramatične završnice meča. „Pri kraju meča sam nekoliko puta osećao da jedva stojim na nogama, a publika bi me podigla skandiranjem. To je magično, iskreno. Kada izuzmem razočaranje i negativne misli o meču, imam na mnogo toga da budem ponosan. Jesam zahvalan.“ Ove reči pokazuju koliko mu znači podrška navijača i kako ona može da utiče na njegovu igru.
Na kraju, Đoković je odgovorio na pitanje da li će ga publika gledati na Rolan Garosu i naredne godine. „Ne znam,“ bio je njegov kratak odgovor, što ostavlja prostor za spekulacije o njegovoj budućnosti u tenisu.
Đoković se osvrnuo i na sam tok meča, odnosno na to kako je uspeo da ispusti sigurno vođstvo. „Ostao sam bez gasa. Mislim da sam najveću šansu propustio pri kraju četvrtog seta, kada sam imao 4:3 i 15:40. Kada se osvrnem na ključne trenutke, uvek možeš da kažeš da si mogao nešto bolje, ali on je tada igrao neverovatno. Možda je jedina moja prava greška bio servis gem pri 3:1 u petom setu, ali čak i tada je igrao izuzetno agresivno.“
Ovaj meč predstavlja važan trenutak u Đokovićevoj karijeri, ne samo zbog poraza, već i zbog lekcija koje je naučio i poštovanja koje je pokazao prema protivniku. U svetu tenisa, gde su emocije često na površini, Đoković ostaje simbol sportskog duha i borbenosti, čak i u trenucima kada se suočava sa neuspehom.
