Predsednik Vlade Republike Srbije, prof. dr Đuro Macut, prisustvovao je obeležavanju 80 godina od doseljavanja Makedonaca u Vojvodinu u Novom Sadu. Tom prilikom, istakao je duboke veze između Srba i Makedonaca koje prevazilaze političke i susedske odnose. Macut je naveo da je osam decenija organizovanog života makedonske zajednice u Srbiji jubilej na koji obe države mogu biti ponosne.
Tokom govora, Macut je podsetio na promene koje su se dogodile kroz istoriju, uključujući promene država, međunarodnih okolnosti i političkih sistema, ali je naglasio da prijateljstvo i međusobno poštovanje dva naroda ostaju nepromenjeni. „Uveren sam da se svaki Makedonac u Srbiji oseća kao kod svoje kuće, jer to ona i jeste – kuća svih nas, koju gradimo zajedno“, poručio je premijer.
Osim toga, Macut je naglasio da su odnosi Srbije i Severne Makedonije mnogo jači od političkih veza i da su zasnovani na porodičnim i prijateljskim odnosima. On je istakao međusobnu solidarnost dve zemlje, posebno tokom pandemije COVID-19, kao i kroz inicijative regionalnog povezivanja poput „Otvorenog Balkana“.
Podsetio je i na zajedničke interese, naglašavajući da saradnja treba da bude jača od dnevne politike. „Samo oslanjajući se jedni na druge, možemo postignuti mnogo i napredovati zajedno“, rekao je Macut. On je obećao da će Vlada Srbije nastaviti da podržava očuvanje identiteta, kulture, tradicije i jezika makedonske nacionalne zajednice, ističući da Nacionalni savet Makedonaca radi u punom kapacitetu i da postoji obrazovanje na makedonskom jeziku.
Predsednik Vlade Severne Makedonije, Hristijan Mickoski, ukazao je na to da se istorija Makedonaca u Vojvodini ne može posmatrati kroz brojke, već kroz životne sudbine ljudi koji su, nakon Drugog svetskog rata, došli u Srbiju u potrazi za boljim životom. Mickoski je naglasio doprinos Makedonaca razvoju Vojvodine i Srbije u različitim oblastima, uključujući poljoprivredu, privredu, nauku i kulturu.
Govoreći o očuvanju nacionalnog identiteta, Mickoski je naglasio da se jezik, kultura i tradicija ne čuvaju sami od sebe, već zahvaljujući generacijama koje prenose nasleđe na mlađe naraštaje. „Zato danas odajem priznanje svim makedonskim organizacijama, kulturnim društvima i nastavnicima koji već osam decenija čuvaju makedonsku reč u Srbiji i Vojvodini“, rekao je Mickoski.
Predsednica Pokrajinske vlade, Maja Gojković, istakla je da su Makedonci postali neodvojivi deo društvenog, kulturnog i privrednog razvoja Vojvodine. Ona je podsetila na važnost ovog jubileja kao prilike da se oda priznanje generacijama koje su izgradile nove domove i započele novi život, čuvajući svoj identitet i kulturu. Gojković je naglasila da su Makedonci dali značajne pojedince koji su ostavili trag u umetnosti, sportu i javnom životu Srbije.
Ona je takođe ukazala na snagu Vojvodine da različitosti doživljava kao bogatstvo i razvojnu šansu. Gojković je naglasila da veze dva naroda nisu samo istorijske, već pre svega ljudske, zasnovane na međusobnom razumevanju i prijateljstvu. Istakla je da je važno da se te veze dodatno razvijaju kroz kulturu, obrazovanje i privredu.
Zorica Mitrović, predsednica Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine, podvukla je da makedonska zajednica uživa izuzetnu saradnju sa državnim institucijama. Ona je naglasila da pravo na očuvanje jezika i kulturnog nasleđa predstavlja temelj dostojanstva svakog naroda. Mitrović je najavila inicijativu za postavljanje spomen-obeležja „Majka Makedonija“ u Novom Sadu, koje bi simbolizovalo vezu makedonskog naroda sa maticom.
Na svečanoj akademiji uručene su plakete za poseban doprinos unapređenju prava makedonske nacionalne manjine, a premijeri dve države su pre ceremonije održali sastanak u Gradskoj kući u Novom Sadu. Ove aktivnosti doprinose jačanju veza između Srba i Makedonaca, kao i očuvanju zajedničke kulture i identiteta.
