Nekadašnji fudbaler PSV-a Arnold Brugink je sa nostalgijom i tugom govorio o 11. septembru 2001. godine, danu koji je zauvek promenio svet, a posebno je uticao na njegovu ekipu koja se tada pripremala za utakmicu Lige šampiona. U tom trenutku, kada je drugi avion udario u zgradu Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, njegov saigrač Andre Ojer je nazvao kolege iz PSV-a i rekao im da uključe televizor. Brugink se seća da su brzo shvatili težinu situacije i da su bili šokirani i potišteni, dok su neki od njih imali različite reakcije na događaje.
Brugink je posebno istakao kako su se njegovi saigrači, poput golmana Ronalda Vaterusa, snažno emotivno povezali sa situacijom, dok je Mateja Kežman, srpski fudbaler, imao drugačiji pristup. Prema sećanju Bruginka, Kežman je delovao smireno i bezbrižno, što je izazvalo nesuglasice među igračima. Iako su mnogi verovali da se smejao i plesao, Brugink je to opovrgnuo i rekao da su neki igrači zaista bili manje pogođeni od drugih, dok je za ostatak ekipe vladala sumorna atmosfera.
Kada je Brugink razgovarao s Kežmanom, srpski fudbaler mu je objasnio kako su njegova lična iskustva iz perioda NATO bombardovanja Srbije 1999. godine oblikovala njegov stav prema događajima u Americi. Kežman je rekao da je doživeo napade kao nešto sličan onome što je on preživeo, što je doprinelo njegovoj hladnokrvnosti tog dana. Mediji su naveli da je Kežman kao mladić često morao da beži od američkih bombardera, što je stvorilo njegovu distancu prema situaciji.
Dok su se igrači suočavali sa svojim emocijama, njihov trener Erik Gerets je bio duboko potresen i plakao je, brinući se o mentalnom stanju svojih igrača. Predsednik kluba, Hari van Raj, nije želeo da njegov tim izađe na teren, smatrajući da bi bilo neprimereno igrati u tako teškom trenutku. On je do poslednjeg trenutka razgovarao sa zvaničnicima i pokušavao da izdejstvuje odlaganje utakmice, ali je naišao na otpor. UEFA je zapretila PSV-u da će ih izbaciti iz Lige šampiona ukoliko ne odigraju meč.
Brugink se seća da je atmosfera u svlačionici bila napeta, i da je predsednik kluba osećao da je pod ogromnim pritiskom. „Gospodin Van Raj je neprestano razgovarao sa zvaničnicima i ulazio i izlazio iz svlačionice. Ali bilo je beznadežno,“ rekao je Brugink. U dokumentarcu koji su snimili studenti novinarstva, Van Raj je kasnije istakao da je UEFA pretila klubu desetogodišnjom zabranom nastupa u evropskim takmičenjima ukoliko odbiju da igraju.
Van Raj je istakao da su takve pretnje bile ne samo teške, već i neprihvatljive. „Ne možete klub i buduće generacije da izložite takvim posledicama,“ naglasio je on. Kasnije je rekao da, kada se pogleda unazad, takva pretnja verovatno nikada ne bi bila sprovedena u delo, ali je tada bila čista ucena.
Ovaj događaj iz 2001. godine ostaje urezan u sećanje, ne samo za Bruginka i njegove saigrače, već i za ceo svet. Teroristički napadi su promenili tok istorije, a fudbalska zajednica je bila duboko pogođena tim događajima. Brugink je rekao da je svake godine podseća na taj dan i da bi voleo da ga zaboravi, ali se sećanja iz tog dana pojavljuju kao da su se dogodila juče. Fudbal, kao sport, često ima moć da ujedini ljude, ali taj dan je pokazao i koliko može da bude teško suočiti se sa stvarnošću van terena.
