Bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, suočava se sa optužbama za kršenje Zakona o sprečavanju korupcije. Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) utvrdila je da Đukanović nije prijavio vlasništvo nad 11 komada vatrenog oružja u svom godišnjem Izveštaju o prihodima i imovini za 2022. godinu. Ova informacija je objavljena 23. juna 2026. godine, kada je ASK donela svoju odluku.
Prema podacima iz ove odluke, Đukanović je dostavio nepotpune i netačne informacije o svojoj imovini. Iako je bio obavezan da prijavi svu pokretnu imovinu koja zahteva registraciju, Đukanović nije naveo arsenal oružja različitih marki i kalibara koji poseduje. Među neprijavljenim komadima oružja nalaze se poznati modeli poput puške „merkel 140E“, pištolja „beretta“ i „smith & wesson“, kao i revolveri i drugi komadi oružja.
Postupak protiv Đukanovića pokrenut je po službenoj dužnosti nakon provere podataka iz službenih evidencija. Njegov punomoćnik je u pisanom izjašnjenju istakao da stranka ne spori vlasništvo nad oružjem, ali je naglasio da nije postojala namera da se oružje sakrije ili da se izbegnu zakonske obaveze. Takođe, odbrana je ukazala na „procesne nejasnoće“ s obzirom na vreme koje je prošlo od pokretanja postupka, tvrdeći da je nastupila zastarela.
Ipak, ASK je odbacila ove tvrdnje, naglašavajući da se od javnog funkcionera kao što je Đukanović očekuje viši standard postupanja i transparentnosti. Odluka Agencije naglašava da neprijavljivanje 11 komada vatrenog oružja ne može biti tretirano kao običan previd, posebno jer je Đukanović bio obavezan da podnosi izveštaje o imovini od 2016. godine.
Agencija je podsetila da su javni funkcioneri dužni da dostave tačne i potpune podatke o svojoj imovini, uključujući pokretnu imovinu koja zahteva registraciju. ASK je zaključila da Đukanović nije postupao sa „posebnom pažnjom, savesnošću i odgovornošću“, što se očekuje od osobe koja je obavljala funkciju predsednika države.
Ova situacija je dodatno naglašena činjenicom da su propisi o izveštavanju o imovini i prihodima na snazi već više od 20 godina. Agencija je istakla da nije prihvatljivo da se nezgodne situacije objašnjavaju previdom, s obzirom na Đukanovićev dugogodišnji staž na javnim funkcijama.
Đukanović sada ima mogućnost da pokrene pravni spor protiv ove odluke pred Upravnim sudom Crne Gore u roku od 20 dana od prijema rešenja. Njegova pravna borba može dodatno zakomplikovati situaciju i izazvati dodatne polemike u javnosti, s obzirom na to da je bivši predsednik i dalje istaknuta figura u političkom životu Crne Gore.
Ovaj slučaj je od velike važnosti ne samo za Đukanovića, već i za celokupnu političku scenu u Crnoj Gori, jer ukazuje na pitanje odgovornosti javnih funkcionera i transparentnosti njihovih finansijskih izveštaja. U društvu u kojem su korupcija i nepravilnosti često prisutne, ovakvi slučajevi mogu imati dalekosežne posledice na poverenje građana u institucije i vlast.
U svetlu ovih događaja, važno je da se postavi pitanje kako će se vlasti nositi sa sličnim slučajevima u budućnosti, i da li će postojati jasne sankcije za javne funkcionere koji ne poštuju zakone koji se odnose na prijavljivanje imovine i prihoda. Na kraju, ovo je prilika da se podstakne dijalog o potrebi za većom odgovornošću i transparentnošću u radu javnih institucija.
