Dok se ostatak planete suočava sa rekordnim vrućinama, jedna oblast u blizini Grenlanda postaje sve hladnija. Ovaj fenomen mogao bi iz korena da preokrene vremenske prilike na globalnom nivou. Naučnici čiji je rad objavljen u časopisu „Geophysical Research Letters“ izražavaju ozbiljnu zabrinutost zbog neobično hladne vode u severnom delu Atlantskog okeana. Ovaj fenomen je u naučnoj zajednici postao poznat kao „hladna mrlja“ ili „Rupa u globalnom zagrevanju“.
Istraživači su utvrdili da je ovaj „hladni otisak“ najverovatnije uzrokovan slabljenjem Atlantske meridijanske cirkulacije (AMOC). Reč je o složenom sistemu morskih struja koji funkcioniše poput džinovske „pokretne trake“, raspoređujući toplotu širom Atlantika. Usporavanje ovog sistema direktno je povezano sa topljenjem leda na Grenlandu. Kako se ogromne količine slatke vode ulivaju u okean, smanjuje se salinitet morske vode. To sprečava prirodno tonjenje hladnih vodenih masa, čime se narušava rad čitavog sistema struja.
„Mnogi su se pitali zašto postoji ova hladna tačka“, kaže Vei Liu, klimatolog sa Univerziteta Kalifornija, koji je predvodio istraživanje zajedno sa doktorandom Kai-Juan Lijem. „Utvrdili smo da je najverovatniji odgovor slabljenje AMOC-a“. Liu dodaje da su njihovi rezultati pokazali da su samo oni klimatski modeli koji uzimaju u obzir slabljenje ove struje bili precizni u svojim predviđanjima. „To znači da su mnogi drugi modeli previše osetljivi na promene aerosola, a nedovoljno precizni za ovu specifičnu oblast“, ističe on.
Slabljenje struja i širenje ove hladne zone nije samo izolovan okeanografski problem. Njegove posledice mogle bi radikalno da izmene vremenske prilike u Severnoj Americi i Evropi. Ukoliko bi ovaj sistem struja potpuno kolabirao, naučnici upozoravaju na ekstremne scenarije. U tom slučaju, moglo bi doći do dramatičnog pada temperature u Evropi (uprkos opštem globalnom zagrevanju), porasta nivoa mora na istočnoj obali Sjedinjenih Američkih Država, kao i potpunog preokreta u globalnim obrascima padavina, što bi direktno ugrozilo svetsku poljoprivredu i bezbednost hrane.
Fenomen „hladne mrlje“ predstavlja ozbiljnu pretnju sa potencijalno dalekosežnim posledicama. Naučnici smatraju da bi neophodno bilo da se intenzivira istraživanje ovog fenomena kako bi se bolje razumele njegove posledice i preduzele odgovarajuće mere. S obzirom na to da se klimatske promene dešavaju brzinom koja nadmašuje naučne prognoze, važno je da društvo bude svesno ovih potencijalnih opasnosti i da se donesu odluke koje će pomoći u ublažavanju efekata globalnog zagrevanja.
